Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao

Alan nije od onih koji bespotrebno lupaju glavu maštajući (ili u ovom slučaju strepeći) šta će se sledeće desiti u životu. Desiće se ono što će se desiti, ne isplati se razmišljati o tome unapred.

Alan nije od onih koji bespotrebno lupaju glavu maštajući (ili u ovom slučaju strepeći) šta će se sledeće desiti u životu. Desiće se ono što će se desiti, ne isplati se razmišljati o tome unapred.

Alan nije od onih koji bespotrebno lupaju glavu maštajući (ili u ovom slučaju strepeći) šta će se sledeće desiti u životu. Desiće se ono što će se desiti, ne isplati se razmišljati o tome unapred.

„Imam četrdeset i tri godine“, reče Lepa. „Jebote, već sam jednom nogom u grobu.“

„Kada se život oduži, lako je ponašati se slobodno“

Životnu filozofiju mladog Alana na kraju je oblikovalo ono što je majka rekla kada su dobili vest o očevoj smrti. Malo je vremena bilo potrebno da se ta misao slegne u duši ovog mladog čoveka, ali od tada ga nikada više nije napustila:

Tako je kako je i biće kako bude.

Jer sada ima poziciju, on je taj koji sada odlučuje šta je dobra vožnja, a šta ne. U životu je tako da dobro nije uvek nužno ono što je dobro, nego ono što onaj koji odlučuje kaže da je dobro.

Tako je kako je i biće kako bude.

Alan nije od onih koji bespotrebno lupaju glavu maštajući (ili u ovom slučaju strepeći) šta će se sledeće desiti u životu. Desiće se ono što će se desiti, ne isplati se razmišljati o tome unapred.

Ne, Alan ni sam nije mogao da odgovori. „Kada se život oduži, lako je ponašati se slobodno“, pomislio je sedeći prilično uspravno.