Proces prisutnosti

Prihvatanje je početak promene.“

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se reprodukovati, umnožavati, preštampavati niti u bilo kojoj drugoj formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez odobrenja izdavača.

Kada govorim o zahvalnosti, ne mislim na zahvalnost zasnovanu na poređenju, kakva je ona koju osećamo zato što smo zdraviji ili bogatiji od nekog drugog. Nije to ni zahvalnost koju osetimo zato što nam se život odvija onako kako želimo i sve nam je lako. To je pre osećaj za koji ne postoji poseban razlog – zahvalnost na pozivu, putovanju ili samom daru života.

. Kao odrasla osoba, nad nama vlada ili neintegrisani emocionalni naboj ili mi sami.

Stanje našeg unutrašnjeg nemira ispoljava se u vidu fizičkih, mentalnih i emocionalnih simptoma nelagode i bolesti.