Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Kada se naše iskustvo prisutnosti u okviru ovog jedinstvenog polja svesnosti poveća, podsećamo se da u sebi zadržimo radost tih susreta i upijemo ih, umesto da pokušamo da ih objasnimo nekom „telu

Kada prihvatimo da smo svi povezani i da to znamo iz ličnog iskustva, veo se podiže i vidimo sve onakvo kakvo jeste, kako se događa sa svrhom. Tada ćemo shvatiti svrhu toga što „jesmo ovde sada u ovome“. Naša svrha leži u tome da volimo i cenimo ono što već jesmo – bez uslova.

Kako sebi budemo dopuštali sve više ovih jedinstvenih iskustava, bez ijedne trunke sumnje ćemo znati da nikada nismo sami. Takođe, cenićemo društvo svih oblika života kao jedinstvene i dragocene izraze naše zajedničke prisutnosti

trenucima kada to najmanje očekujemo, uverićemo se da će nam prisutnost na ovo priznanje uzvratiti odlučnim i nežnim potezima punim ljubavi.