U Kosmopolitskim pričama se kao književni junaci, ili samo kao svici koji promiču prostorom i vremenom, javljaju flamanski slikari Rubens i Van Dajk, Sultan od Zanzibara i emir od Katara, britanska kraljica, admiral Pakistanske mornarice, pijani škotski kapetan, čak nekoliko papa, kardinal Lime, egipatski Kediv, kralj Faruk, graditelj Sueckog kanala Ferdinand Leseps, Van God, Tuluz Lotrek, Čehov, Mikalanđelo i Rafael, manekenka Naomi Kembel, predsednik Miteran, ujedinitelj Kelta Vercingetoriks, Cezar, Džems Džojs i Italo Zvevo, bavarski kralj Ludvig, Vagner, Šiler, majka cara Konstantina Jelena, Sveti Jeronim, istoričar Gibon, Euklid, belgijski kralj Leopold i mnogi drugi.
Plava džamija i Bakingemska palata, peščani satovi i drveni globusi, skupocene i nomadske prostirke, Budin zub, tantristička božanstva, recepti indijanskih vračeva, u afričkom ratu primenjena Euklidova teorema, zbirke retkih leptira, stari jedrenjaci, ukus i miris tropskih začina, lažni i pravi Isusov krst, faraonska notna skala ispisana hijeroglifima, afričke maske, fetiši i enigmatične slike takođe su utkani u već gusto tkanje planetarne prostirke od Zanzibara do svetilišta Inka.
Sudbine, prošle i sadašnje, sve odreda suočene sa životnim protivrečnostima ali i metafizičkim nedoumicama, daju ovoj zbirci ne samo prostornu širinu već i vanvremensku dubinu.
„U moru bljutave ’publicistike’ i još bljutavije ’beletristike’, ova zbirka priča, bolje reći školjka (jer školjke valjda govore ehom morskih dubina), učini sve da pobegnemo od košmarne zbilje i otisnemo se ka nekim sprudovima prateći koridore svetskog putnika, pomalo nalik melanholičnom mornaru Kortu Maltežaninu Huga Prata, kome je još u detinjstvu Ciganka rekla da na dlanu nema linije života te da ih mora sam ispisati.“
„Ovakve priče mogu ostvariti samo pisci kosmopolitske širine duha oslobođeni getoizirane i klaustrofobične ambijentalnosti naše domicilne ’beletristike’.“
(Zoran Panović: Danas)