Kuća sećanja i zaborava

Razumeti, znači i opravdati

odlomak iz Jučerašnjeg sveta Stefana Cvajga: Nije bilo zemlje u koju bi se dalo pobeći, mira koji bi se mogao kupiti, uvek i na svakom mestu grabila nas je ruka sudbine i potezala nas ponovo u svoju nezasitu igru.

Naš život povezan je sa svim drugim životima, čak i kada to ne želimo. Čitav svet je jedna knjiga, sastavljena od mnogo reči i te reči su se izmešale.

Zašto je rušeno, kada se jednog dana mora obnavljati? Svako razuman postavio bi to pitanje

Zla nema bez ljudi, zapamtite to i odbacite sve te priče o metafizici zla i slično. Što se mene tiče, zlo je neka vrsta ludila, bolesti, neka devijacija, opsesivna potreba za destrukcijom

Razumeti, znači i opravdati. Ja sam ga donekle razumeo, jer je Sabataj Cevi živeo u meni

Čovek ne može saznati šta je dobro dok ne sazna šta je zlo

Zlo se mora dodirnuti da bi se menjalo i savladalo

da bi se učestvovalo u obnovi sveta nije dovoljno činiti samo dobra dela nego se mora sići i u najtamnije dubine gde prebiva najstrašnije zlo i suočiti se sa njim, osetiti strašnu sudbinu izgnanika

Šta nam u svemu što smo proživeli nedostaje? Nešto jako važno, za čim tragamo, uzalud tragamo. Nedostaje smisao našeg stradanja. A zlo upravo svemu čega se dotakne oduzima smisao