Ramani Durvasula

Znaš ti ko sam ja

Kako sačuvati zdrav razum u eri narcisoidnosti, bahatosti i drskosti

Pitanje „Znaš ti ko sam ja?“ postalo je mantra poznatih i ozloglašenih, bahatih i nesigurnih.
To je slogan modernog narcisa.
Kampanje o zdravlju i blagostanju propovedaju izbegavanje nezdrave hrane, fizičke neaktivnosti, duvana, droge i alkohola, ali retko nas savetuju da izbegavamo nezdrave, naporne ili toksične ljude. Ipak, posledice izbacivanja toksičnih ljudi iz naših života mogu biti blagotvornije po naše fizičko i psihičko zdravlje.
Narcisoidnost, bahatost i drskost postale su vodeće osobine u novom svetskom poretku i svi smo zbog toga u nevolji. One ne samo da su normalizovane već se sve više i podstiču.
Malo je ljudi čije živote narcisi nisu dotakli. U vezi s narcisima oni sumnjaju u sebe, očajni su, zbunjeni, anksiozni, depresivni i stalno osećaju da „nisu dovoljno dobri“, zbog čega im je teško da postave granice u odnosima s drugima. Zbog iluzorne nade i fantazije o spasenju, ljudi narcisima godinama pružaju nove šanse i budu potišteni kad shvate da se ništa ne menja.
Vreme je da se osvestimo. Vreme je da zaustavimo trend narcisoidnosti, bahatosti i netrpeljivosti i preuzmemo kontrolu nad svojim životom.
524 printed pages
Publisher
Laguna

Impressions

    Pseudonimkashared an impression2 months ago

    Korisna knjiga za one koji nisu upoznati sa toksičnim ljudima, iako je po mom mišljenju, isuviše negativistički nastrojena.

    b5759832801shared an impressionlast month
    💡Learnt A Lot

Quotes

    Pseudonimkahas quoted2 months ago
    Postalo je normalno ponašati se kao kreten.

    Najviše se plaća da glumiš kretena

    Uroš S.has quoted12 days ago
    Vešti publicisti, čiji je posao da izdaju uverljiva izvinjenja koja podrazumevaju i osećaj krivice, često se potrude da izgleda kao da se postiđeni izgrednik loše oseća, ali se vidi da to izvinjenje nije iskreno. Uobičajeni trik narcisa je da kažu: „Žao mi je što sam svojim ponašanjem povredio druge“, umesto „Poneo sam se loše i kajem se zbog toga.“ Iako je to pravni manevar, i dalje imamo osećaj da ta osoba ne uviđa u čemu je tačno pogrešila. Umesto toga, čini se da ona samo uvažava činjenicu da je povredila nekog svojim ponašanjem, a da pritom ne razume da je samo njeno ponašanje problematično. U takvim trenucima narcisi i drugi toksični ljudi skloni su da optužbe protiv sebe proglase „lovom na veštice“, čime oni kao počinioci postaju žrtve. To je pametan potez i pokazuje da oni osećaju stid, a ne krivicu (ili su naprosto neuviđavni).

    Zahvaljujući društvenim mrežama stid se lakše širi. Vesti o zlodelima i lošem ponašanju brže se šire putem društvenih mreža i tako one dopiru do šireg kruga prijatelja i članova porodice. Da li stid uzrokuje značajne promene u ponašanju? Obično ne. Možda na trenutak, na nedelju ili čak nekoliko meseci, ali dok dotična osoba ne počne da reguliše svoje ponašanje iznutra, a ne prema spoljašnjim činiocima, promena se verovatno neće dogoditi. Ili, kako je Gabrijel Garsija Markes mudro napisao: „Stid ima loše pamćenje.“

    Normalan osećaj stida. – Svi smo radili loše stvari i prozivali su nas zbog njih, pa smo se nakon toga loše osećali. U većini tih slučajeva osetili smo i krivicu, a kad bi nas razotkrili, osetili bismo i stid. Ako krivica prethodi stidu, znači da aparat dobro funkcioniše – i, pošto su za normalnu osobu ta osećanja toliko loša, ona je sprečavaju da se iznova tako loše ponese.

    Patološki osećaj stida. – Osećaj stida postaje patološki ako osoba ne nauči da reguliše svoje ponašanje pomoću krivice ili jednostavno ne nauči da radi pravu stvar. Umesto toga, ta osoba nastavlja loše da se ponaša uprkos tome što je zbog toga prozivaju, nakon čega oseća stid, možda se i izvini nekoliko puta ili se razbesni, ili i jedno i drugo, pa onda svoje ponašenje ponovi. Zbog osećaja privilegovanosti, ta osoba često radi šta god želi ne mareći za posledice. Nedostatak empatije podrazumeva i da ona nema prirodan nagon da razmisli o tome kako njeno ponašanje utiče na druge ljude. Onda, ako jednoga dana i prozovu takve ljude zbog njihovog ponašanja, oni obično osećaju stid, brane se i izjašnjavaju kao žrtve, a ne kao počinioci.

    Kako se osećate zbog narcisovog stida? Ako nas uvuku u svoj skandal, možda i sami osećamo sram; povređeni smo, posramljeni i ponovo se osećamo kao žrtva.
    Uroš S.has quoted12 days ago
    STID

    Stid je javna emocija. Javlja se kad osoba uradi nešto loše, pa je javnost osudi, zbog čega se javlja negativno osećanje prema osobi koja je počinila taj loš čin. Kad muškarca koji vara ženu razotkriju, optuže ga da rastura svoj dom i on se loše oseća – jer loše izgleda u tuđim očima i javnost mu sudi. Krivica je nešto sasvim drugačije. To je pojava kad ljudi sebe osuđuju (bez obzira na to da li će iko drugi saznati šta su uradili). Zrelije je i psihološki zdravije regulisati svoje ponašanje putem krivice nego putem stida. Kao što pretpostavljate, narcisoidne i toksične ljude više pokreće stid nego krivica. Osećaj stida nije prijatan, pa nije neobično da postiđena osoba ljutito reaguje na okolinu, da ne prihvata odgovornost ili okrivljuje one koji su je prozvali (umesto da se pokaje zbog svog ponašanja), da ukazuje na mane drugih umesto da prihvati odgovornost za sopstvene izgrede ili da ima izlive besa. Za razliku od nje, osoba koja oseća krivicu često se povlači u sebe, postaje deprimirana, anksiozna, izbegava društvo i oseća se neprijatno. Osoba koja oseća krivicu verovatno neće na društvenim mrežama upirati prstom u druge za koje veruje da se loše ponašaju.

    Istraživanje pomoću instrumenta koji ispituje moždane funkcije, funkcionalne magnetne rezonance, kojim je obuhvaćen mali broj ljudi, otkrilo je da se neurobiološke podloge stida i krivice u mozgu zapravo razlikuju (Mihl i dr., 2012). S tim u vezi, čak i kad narcisi znaju da su uradili nešto loše, skloni su tome da se usredsrede na stid, poniženje i gubitak („Ne možeš da zamisliš koliko sve ovo teško pada mojoj porodici i meni“), umesto da se uzdignu iznad toga i usredsrede na bol onih koje su povredili. Oni možda ne razumeju da su uradili nešto pogrešno, pa čak i kad ih vlasti kazne ili prozovu zbog toga, usredsređuju se na sebe otkrivajući pritom neverovatan nedostatak samosvesti. Na primer, u nedeljama i mesecima nakon što je Harvi Vajnstin optužen za brojna nedela, na vrlo sramotan i javni način, zbog čega je pretrpeo svakojake lične i javne gubitke, nekoliko izvora je potvrdilo da je njega najviše zanimalo „ko ga je uništio“, a da pritom nije izrazio iskreno kajanje zbog svojih nedela.

On the bookshelves

    Bookmate
    Knjiga Nedelje
    • 106
    • 10.7K
    Laguna
    Laguna
    • 992
    • 4.1K
    Vladan Radojicic
    Романи
    • 732
    • 17
    Vladan Radojicic
    Psihologija
    • 70
    • 16
    Marija L.
    Raznovrsnost
    • 93
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)