Borisav Stanković

Nečista krv

Predvodnik epohe moderne srpske proze i psihološkog romana.
U priči o stradanju čuvene vranjanske lepotice Sofke, prvi put u našoj književnosti, spoljašnji svet se uspostavlja kao suptilni odraz čulne uznemirenosti, intimnih doživljaja, slutnji i podsvesnih zbivanja jedne žene — izuzetne koliko lepotom toliko i snažnom samosvešću. Prvi put žensko i muško telo, erotske žudnje i seksualna htenja dobijaju prvorazredni književni značaj, a likovi žestokog temperamenta, orijentalno egzotični, određeni arhaičnim jezikom i kulturom, rastrzani između svojih nagona i društveno nametnutog postojanja, postaju tragične univerzalne figure u kojima prepoznajemo večne protivrečnosti postojanja.
U toj čudesnoj književnoj formi koja je uspostavila harmoniju između lokalnog, zaboravljenog i specifičnog s jedne strane, i opšteg i u svim vremenima prepoznatljivog čovekovog stradanja s druge strane, treba tražiti odgovor na pitanje zašto Nečista krv, iako jedini završeni roman Borisava Stankovića, svom autoru i danas čuva status jednog od najvećih srpskih romanopisaca.
240 printed pages
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Jovana Antićshared an impression4 years ago
    👍Worth reading
    🔮Hidden Depths
    💡Learnt A Lot
    🎯Worthwhile
    🚀Unputdownable

    5/5

  • Radmila💫shared an impression3 years ago
    👍Worth reading
    🔮Hidden Depths

    Jedna od knjiga koja spada u klasike domaće literature, takoreći ,,lektira" kojoj ne treba da pristupi čitalac ako mu je jedina ideja posezanja za knjigom relaksacija.

  • Јулијана Марићshared an impression3 years ago
    🔮Hidden Depths
    💡Learnt A Lot
    🎯Worthwhile
    🚀Unputdownable

    Један је Бора Станковић

Quotes

  • Jovana Antićhas quoted4 years ago
    „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида…“
  • Jovana Antićhas quoted4 years ago
    И напослетку, ко зна колико времена прође, мада се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити. Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда…
  • Jovana Antićhas quoted4 years ago
    И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа. Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)