Država

- Dakle, ideja dobrote je ono što daje istinu predmetima spoznaje i moć spoznaje onome što spoznaje; ako budeš držao da je ideja dobrote uzrok znanja i istine, istine koja se spoznaje umom, te daje oboje, i spoznaja i istina, nešto tako lepo, ali da je sama dobrota nešto što je još lepše od oba, onda ćeš pravo držati.

A kako treba?

- Sasvim suprotno: dok su mladići i dečaci, trebaju se baviti odgojem i filozofijom, koja priliči mladićima, a za telo, dok se razvija i jača, jako se dobro brinuti i pribavljati tako potporu za filozofiju. A kada doba stane odmicati, kad se počne usavršavati duša, treba više pažnje posvetiti njenim vežbama. A kad snaga stane popuštati, te ne bude za državne i vojne službe, tada već trebaju samo pasti na polju filozofije i ništa drugo ne raditi, osim uzgredom, oni koji kane srećno živeti i na život, koji su proživeli, posle smrti nastaviti primeren udes na onom svetu.

- Nije dakle filozofija za mnoštvo?

- Nije.

- Dakle, oni prema tome kude filozofe?

- Svakako.

Čuj dakle ovo, da još više vidiš, kako prianjam za slikovit govor. Tako je naime težak odnos, u kome se najčestitiji nalaze prema državi, da i nema nijedne druge stvari, koja bi nešto slično pokazivala; nego treba, poredeći i braneći ih, iz mnoštva stanja sastaviti sliku za takvo jedno stanje, kao što rade slikari kad slikaju jelen-jarce i takve mešovite slike. Pomisli, naime, da se ovo dogodi s više lađa ili s jednom. Vlasnik lađe nadmašuje sve ostale u lađi veličinom i snagom, ali je nagluv, te jednako tako slabo vidi i slabo razume pomorstvo. Lađari se među sobom svađaju za kormilarenje, svaki misli da treba on biti kormilar, a nikada to umeće nije učio i ne može označiti svoga učitelja ni vreme učenja; osim toga vele da se to umeće i ne može naučiti, pa su gotovi saseći onoga, koji veli, da se može. Samo se neprestano kupe oko vlasnika broda, mole i svašta čine, da kormilo njima preda, a ako ga sami ne mogu nagovoriti, nego ih preteku u tome katkada drugi, ili ih ubijaju ili bacaju iz lađe, a plemenitoga vlasnika broda omame bunikom, pićem ili nečim drugim, pa lađom upravljaju sami, raspolažući svime, što je u njoj, te plove, pijući i gosteći se, kao što se uostalom može od takvih ljudi samo očekivati. Osim toga, onoga koji može savladati vlasnika broda, kako bi onda oni bilo milom bilo silom bili gospodari, hvale kao sposobna lađara i kormilara i veštaka na lađi, a koji nije takav, kude ga, da je beskoristan. O pravom kormilaru nemaju ni pojma: da mu treba paziti na doba godine, vreme, nebo, zvezde, vetrove i sve, što tome umeću pripada, ako hoće biti zaista upravljač lađe; naprotiv, što se tiče pravog umeća kormilarenja, bilo to milo nekima ili ne, drže da nije, i u isti mah dobiti posao kormilara. Kad bi se, dakle, na lađama tako događalo, misliš da lađari na tako uređenim lađama ne bi pravoga kormilara zvali astronomom, brbljivcem i beskorisnim za njih?

- I te kako - reče Adimant.

-Kome su dakle želje potekle za naucima i za svim što je takvo, stavile bi se, mislim, u službu naslade duše same po sebi, a ostavljale bi naslade telesne, uz uslov da se bude istinski filozof, a ne patvoreni.

- Složimo se nadalje - rekoh ja - i u tome da ljube sav onaj bitak i da svojevoljno ne napuštaju ni manjeg ni većeg ni hitnijeg ni nebitnijeg dela, kao što smo pre rekli o častoljubivima i zaljubljenima.

-Govorimo dakle ono što smo govorili u početku našeg razmatranja o filozofima, naime, da treba najpre spoznati njihovu narav; i mislim, ako se o njoj dovoljno složimo, složićemo se i u tome da mogu te osobine imati svi ti ljudi i da ne smeju drugi biti vođe država nego oni.

- Kako to?

- U tome se dakle složimo o naravi filozofa: da oni uvek ljube nauk, koji im kaže nešto od onoga bitka, koji uvek jeste i koji nije uznemiren u svom miru postajanjem i propadanjem.

Ili se ne sećamo, kako smo govorili, da ti ljube i gledaju ljepe glasove i boje i slično, a za samu lepotu i ne dopuštaju, da bi nešto bila?

- Sećamo se.

- Zar ćemo onda nešto pogrešiti, ako ćemo im reći više filodoksi (ljubitelji mnjenja) nego filozofi (mudroljupci), i zar će se jako na nas ljutiti, ako budemo tako govorili?

- Neće, ako budu mene slušali, jer nije pravo ljutiti se na istinu.

- One dakle, koji vole bitak svakoga predmeta, treba zvati filo-

zofima (mudroljupcima), a ne filodoksima (ljubiteljima mnjenja)?

- Svakako.

- I verovaćemo Hesiodu, naime, kad koji od takva roda umru,

da

"oni su duhovi čisti, na zemlji koji borave, dobri, braneći od zla,

čuvari ljudima smrtnim?"

- Hoćemo.

- Dopuštaš dakle zajedništvo žena s muževima, koje smo raspravili, i ostalo što se tiče odgoja, dece i čuvanja države, te da njima treba i kod kuće i u ratu skupa i čuvati i u lov ići kao kerušama sa psima, i da po mogućnosti u svemu i na svaki način učestvuju, a to radeći da će prolaziti najbolje i ne će se protiviti prirodi žene, budući da su muškarac i žena stvoreni za međusobnu zajednicu.