Bojiš li se mraka

Uđe pod tuš i pusti toplu vodu. Priseti se kako se tuširala zajedno sa Ričardom i kako im je godilo da im se tela dodiruju.

Nikada više… ali sećanja će ostati uvek.

Cveće.

"Divno je, dragi. Hvala ti. Šta slavimo?"

"Dan svetog Svitina."

I još cveća.

"Dan kad je Vašington prešao Delaver.... Nacionalni dan papaga- ja... Dan ljubitelja celera..."

Kada je na poruci uz ruže pisalo Dan skačućih guštera, Dijana se nasmejala i rekla:

"Srculence, gušteri ne skaču."

A Ričard je spustio glavu u ruke i rekao:

"Prokletstvo. Pogrešno sam obavešten."

Voleo je da joj piše ljubavne pesme. Dijana ih je nalazila oblačeći se: u cipeli, u prslučetu, jakni... A dešavalo se , kada se on vrati sa posla da ona bude potpuno gola, na visokim štiklama. Tada bi ga pitala:

"Dragi, sviđaju li ti se ove štikle?"

A on bi spustio odeću na pod i odlagali bi večeru.

Ona stara izreka, da svi pričaju o vremenu, a niko ništa ne čini u vezi s tim, nije više tačna. Danas dve države imaju mogućnost kontrole vremena u svetu: Sjedinjene Države i Rusija. Ostale grozničavo pokušavaju da ih stignu.

Pokušaji ovladavanja prirodnim elementima, koje je otpočeo još Nikola Tesla krajem devetnaestog veka, zajedno sa prenosom električne energije kroz prostor, urodili su plodom i ono je ostvareno.

Posledice su nesagledive. Vremenske prilike mogu se upotrebiti kao blagoslov ili kao oružje.

Svi neophodni elementi su tu.

Godine 1969, Biro za patente odobrio je patent za „metod povećavanja verovatnoće padavina veslačkim uvođenjem vodene pare iz mora u atmosferu".

Godine 1971, dodeljen je patent Elektrokorporaciji Vestinghaus za sistem ozračivanja delova površine planete.

Iste godine, patent je dat Nacionalnoj naučnoj fondaciji, za metod menjanja vremenskih prilika.

Godine 1978, Sjedinjene Države su izvršile eksperiment kojim je izazvan pljusak iznad šest okruga u severnom Viskonsinu. Oluja je stvorila vetrove brzine od dvesta osamdeset kilometara na sat i napravila štetu od pedeset miliona dolara.

Godine 1995, Biro za patente SAD izdao je patent za sistem menjanja vremenskih prilika posredstvom satelita.

Rusija je, u međuvremenu, razvila „elf' sistem - trideset velikih predajnika koji stvaraju bloking-situaciju visokog pritiska, koji može da menja vremenske prilike širom sveta.

Elf talasi su stvoreni početkom 1980-tih godina, kada su otpočele čudne vremenske promene, sa neuobičajenim sušama, poplavama i olujama.

Vreme je najmoćnija sila koju poznajemo. Onaj ko kontroliše vreme, može da razbija svetske ekonomije izazivajući neprestane pljuskove, sušom uništavajući useve i razarajući neprijateljske položaje.

Opasnost od katrastrofalnog sukoba između Sjedinjenih Država i Rusije

postala je tako velika, da je 1977. godine, pod pokroviteljstvom UN, potpisan ugovor o nekorišćenju sredstava menjanja vremenskih prilika u neprijateljske svrhe.

Sjedinjene Države su, uprkos ugovoru potpisanom u UN, otpočele postupak građenja kompleksa za eksperimente sa vremenskim prilikama, nazvanog HARP, u jednom zabačenom delu Aljaske.

"Jesi li ikad bila u Španiji?" upita Dijana.

"Mark me je jednom odveo. To je bilo naj..." Keli je zaćutala. "Znaš li šta će me mučiti do kraja života, Dijana? Nema na celom svetu nikoga sličnog Marku. Znaš, kada si dete, čitaš kako se ljudi zaljube i svet odjednom postane čarobno mesto. Takav brak smo imali Mark i ja.' Pogleda Dijanu. "Ti verovatno nešto slično osećaš prema Ričardu."

Dijana tiho reče:

"Da." Zatim upita: "Kakav je bio Mark?"

Keli se osmehnu.

"Bilo je u njemu nečega neobično detinjastog. Uvek mi se činilo da ima um deteta u mozgu genija." Tiho se nasmejala.

"Šta?"

"Njegov način oblačenja. Na prvom sastanku nosio je sivo odelo koje mu je loše stajalo, smeđe cipele, zelenu košulju i svetlocrvenu kravatu. Pošto smo se venčali, shvatila sam da se on tako uvek oblači." Ućutala je. Kada je progovorila, glas joj je bio puknut. "Znaš šta? Dala bih bilo šta da opet vidim Marka u tom sivom odelu, smeđim cipelama, zelenoj košulji i sa svetlocrvenom kravatom." Kada je pogledala Dijanu, oči su joj bile vlažne.

"Mark je uživao da me iznenađuje poklonima. Ali najveći njegov dar je bilo to što me je naučio da volim."

Seks je veoma važan u braku", rekao je Mark.

Keli je klimnula glavom, grizući usnu. Znala je šta će joj zatim reći.

"Naravno. Zato razumem zašto ne bi želeo da..."

"Ali nije to smisao braka. Brak je provođenje života sa nekim koga voliš, da imaš nekoga sa kime možeš da razgovaraš, da podeliš i dobre i loše trenutke." Ona je zapanjena slušala, ne verujući tome što čuje. "Seks naposletku prestaje, Keli, a istinska ljubav ne. Ja tebe volim zbog tvog srca i duše. Želim da provedem ostatak života sa tobom.

Bili su sasvim sami, okruženi zelenilom antičkih polja i starog drveća. Bio je to savršen, sunčan letnji dan. Vetar je bio topao i prijatan, a na nebu iznad njih nije bilo ni oblačka.

"Zar nije ovo lepo?" upitao ju je Mark.

"Divno je, Mark."

"Drago mi je da si slobodna danas."

Keli se setila nečega.

"Zar ne bi trebalo da ti danas radiš?'

"Odlučio sam da uzmem slobodan dan."

"Oh."

Zalazili su sve dublje i dublje u tajanstvenu šumu. Posle petnaest minuta, Keli je upitala:

"Koliko još treba da idemo?"

"Ima jedno mesto koje volim. Skoro smo stigli."

Nekoliko minuta kasnije, izašli su na jedan proplanak, sa ogromnim hrastom na sredini.

"Tu smo", rekao je Mark.

"Tako je mirno..."

Na drvetu je nešto bilo urezano. Keli mu je prišla. Pisalo je,

"Keli, srećan rođendan."

Jedan trenutak je bez reči zurila u Marka.

"Oh, dragi Mark. Hvala ti." Dakle, nije zaboravio.

"Mislim da bi nešto moglo biti u stablu."

"U stablu?" Keli mu je prišla. U visini očiju bila je šupljina. Gurnula je ruku unutra i napipala paketić, koji je izvukla. Bila je to kutija sa poklonom.

"Šta...?"

"Otvori ga."

Keli je otvorila poklon i raširila oči. Unutra je bio predivan smaragdni prsten, okružen dijamantima u platini. Keli je u neverici zurila u njega.

Okrenula se i zagrlila Marka.

"Ovo je previše."

"Poklonio bih ti i Mesec, da si ga tražila. Keli, zaljubljen sam u tebe."

Držala ga je uz sebe, izugbljena u euforiji kakvu nikada pre nije osetila. I tada je kazala nešto, što je mislila da nikada neće reći:

"I ja sam zaljubljena u tebe. dragi."

Planirali su da odu na medeni mescc u Francusku u prvoj nedelji posle svadbe, ali Ričard ju je nazvao sa posla.

"Upravo smo dobili novi projekat i ne mogu da putujem. Je li u redu da to odložimo za par meseci? Izvini, dušo."

Ona je kazala:

"Naravno da je u redu, dragi."

"Hoćeš li da izađeš, da danas ručamo zajedno?"

"Volela bih to."

"Ti voliš francusku hranu. Znam jedan izvrstan francuski restoran. Doći ću po tebe za pola sata."

Trideset minuta kasnije, Ričard je čekao Dijanu na ulici.

"Ćao, dušo. Moram da ispratim jednog klijenta na aerodrom. Ide u Evropu.

Pozdravićemo se i onda otići na ručak."

Ona ga je zagrlila.

"U redu."

Kada su stigli na aerodrom Kenedi, Ričard je rekao:

"On ima svoj avion. Naći ćemo se kod hangara."

Jedan stražar ih je proveo do zone ograničenog pristupa, gde je čekao čelendžer. Ričard se osvrnuo okolo.

"Još nije stigao. Hajde da ga sačekamo u avionu."

"U redu."

Popeli su se uz stepenište i ušli u luksuznu letelicu. motor je bio upaljen.

Stjuardesa je izašla iz pilotske kabine.

"Dobro jutro."

"Dobro jutro", rekao je Ričard. Dijana se osmehnula.

"Dobro jutro."

Gledali su dok je stjuardesa zatvarala vrata kabine.

Dijana je pogledala Ričarda.

"Koliko misliš da bi tvoj klijent mogao zakasniti?"

"Ne bi trebalo da bude dugo."

Mlazni motori su bili sve bučniji. Avion je počeo da taksira. Dijana je pogledala kroz prozor i pobledela.

"Ričarde, krećemo se."

Ričard ju je pogledao iznenađeno.

"Jesi li sigurna?"

"Pogledaj kroz prozor." Nju je hvatala panika. "Kaži... kaži pilotu..."

"Šta hoćeš da mu kažem?"

"Da stane!"

"Ne mogu. Već je pošao."

Nastao je trenutak tišine i Dijana je pogledala Ričarda raširenih očiju.

"Gde idemo?"

"Oh, zar ti nisam rekao? Idemo u Pariz. Rekla si da voliš francusku hranu."

Ona je uzdahnula. Zatim je promenila izraz lica.

"Ričarde, ne mogu sada da idem u Pariz! Nemam odeću. Nemam šminku.

Nemam..."

Ričard je rekao:

"Čuo sam da u Parizu imaju prodavnice."

Pogledala ga je za trenutak, pa ga zagrlila.

"Oh, ti budalo, ti... volim te."

On se isceri.

"Htela si medeni mesec. Dobila si ga."