bookmate game
sr
Books
Žilijen Sandrel

Soba čuda

  • b6882281692has quoted4 years ago
    Sela sam na klupu i posmatrala vodu u kanalu, pitajući se kako izgleda davljenje: da li je bolno, sporo, podnošljivo? Imala sam utisak da je tako lako umreti. Zašto osećamo potrebu da živimo po svaku cenu, otkuda taj prokleti instinkt, to nepristajanje na predaju? Lakše je dići ruke od svega. Dovoljno je da se nagnem: potonula bih u toj blatnjavoj vodi i, ako bih to uradila kako treba, niko ne bi ni primetio. Ali znala sam da neću dići ruke. Bila sam u čistilištu, osuđena na život.

    Halapljivo sam udisala noćni vazduh, kao da je kiseonik iz boce u bolničkoj sobi.
  • b6882281692has quoted4 years ago
    Sve je to za mene bilo novo: sva ta predusretljivost, svi ti ljudi kojima sam bila važna… Ponovo sam tokom ove pustolovine otkrila kolika je moć okruženja, onih koje nazivamo bližnjima, a od kojih se često prebrzo udaljimo.
  • Ana Žiržishas quoted4 years ago
    Ko god da je, koliko god bio nadmen ili moćan, ako ga zamisliš na klozetskoj šolji, vratićeš ga u svojoj glavi na mesto koje mu pripada
  • Jasna Markovichas quoted2 years ago
    Sela sam na klupu i posmatrala vodu u kanalu, pitajući se kako izgleda davljenje: da li je bolno, sporo, podnošljivo? Imala sam utisak da je tako lako umreti. Zašto osećamo potrebu da živimo po svaku cenu, otkuda taj prokleti instinkt, to nepristajanje na predaju? Lakše je dići ruke od svega. Dovoljno je da se nagnem: potonula bih u toj blatnjavoj vodi i, ako bih to uradila kako treba, niko ne bi ni primetio. Ali znala sam da neću dići ruke. Bila sam u čistilištu, osuđena na život.

    🥺🥺🥺

  • Jasna Markovichas quoted2 years ago
    Sela sam na klupu i posmatrala vodu u kanalu, pitajući se kako izgleda davljenje: da li je bolno, sporo, podnošljivo? Imala sam utisak da je tako lako umreti.
  • Jasna Markovichas quoted2 years ago
    Poveravam ti spisak svih iskustava koje bih voleo da doživim pre nego što umrem: spisak mojih čuda. On pomalo liči na spisak snova, ali to nije, pošto sam na njega stavio samo ono za šta mi se čini da je ostvarivo.
    Taj spisak je otvoren. S vremenom ću ga dopunjavati, kad se setim nečega ili nekoga, nečega što je super ili što je važno. Pošto ne nameravam uskoro da umrem, prilično si debela, moja draga, moja dragocena Svesko čuda. Iza mi je dala ovu ideju. Ona je na spisku. ;))
    Lepo spavajte, mala moja čuda!

    😔😔

  • Jasna Markovichas quoted2 years ago
    Pitala sam se šta može da me usreći. Istinski usreći. Zaboravivši sve ono čime sam se do tada rukovodila prilikom donošenja odluka. Zaboravivši očekivanja društva. Zaboravivši tuđa očekivanja. Stvorila sam sliku u glavi i to zapisala. Ogolila sam sebe, ostala sam sama sa sobom. Prvi put u celom svom životu. Te noći sam ispisala svoju Svesku čuda. U formi koju mi je Luj odredio: u formi pisma. Zamislila sam sebe u budućnosti o kojoj sam maštala… koja sigurno nikad neće postojati… koja će možda postojati. To je bila izuzetno burna noć.
  • Jasna Markovichas quoted2 years ago
    Ponovo sam tokom ove pustolovine otkrila kolika je moć okruženja, onih koje nazivamo bližnjima, a od kojih se često prebrzo udaljimo. Da li će i oni osetiti isto što i ja? Tu neobičnu, majušnu sreću koja je pomaljala nos u toj bezličnoj i hladnoj sobi.

    😐

  • Aleksandra Čolakovićhas quoted2 years ago
    uvek je bolje da pokažeš osećanja, makar zbog toga izgledala glupo, nego da zadržiš u sebi ono što te tišti
  • Aleksandra Čolakovićhas quoted2 years ago
    Sela sam na klupu i posmatrala vodu u kanalu, pitajući se kako izgleda davljenje: da li je bolno, sporo, podnošljivo? Imala sam utisak da je tako lako umreti. Zašto osećamo potrebu da živimo po svaku cenu, otkuda taj prokleti instinkt, to nepristajanje na predaju?
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)