Đanfranko Kaligarič

Poslednje leto u gradu

Druga strana dolče vite
„Poput Kamijevog Stranca u modernom urbanom okruženju.“
Vogue
Atmosfera sedamdesetih godina prošlog veka u Večnom gradu ima posebnu draž za sve pridošlice. Leo Gazara stiže iz Milana u Rim bez naročitih ambicija, ali sa velikim apetitom za lagodnim životom. Upoznaje bogataše, umetnike, galeriste, niže poslove u novinskim redakcijama, mnogo izlazi i ne haje za vreme koje protiče. Čak i kada mu lepa Arijana padne u zagrljaj, deluje da Leo ne mari ni za ljubav. A kad mu ona izmakne, i kada se poslovni planovi rasprše a prve umetničke ambicije surovo slome, obuzima ga nesavladivi splin.
Ovaj roman prvenac nagrađivanog italijanskog pisca i scenariste Đanfranka Kaligariča danas ponovo privlači pažnju jer njegov senzibilitet podseća na klasike poput Velikog GetsbijaLovca u žitu, a glavni junak kao da je izašao sa stranica romana Ernesta Hemingveja i Trumana Kapotea.
„Rim je izuzetno živ u Kaligaričevim opisima Španskih stepenica, Trga Navone i užurbanih tezgi na pijaci Kampo dei fjori dok zvuci leta — glasovi u tratorijama na trgu, zveket posuđa, melanholični zvuk nenaglašene trube — daju bogatu teksturu. Čudesan roman!“
Booklist
„Slika izgubljene generacije u Rimu ranih sedamdesetih, istovremeno opterećene porodičnom prošlošću i generacijskim izazovima.“
Kirkus

„Vremenska kapsula ljubavi i egzistencijalnog lutanja po Večnom gradu.“
New York Times Book Review
„Portret mladića koji pluta u svetu u kome smisao polako nestaje.“
Kirkus Reviews
167 printed pages
Original publication
2016
Publisher
Laguna
Translator
Saša Moderc
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • SylviSshared an impressionlast year
    👎Give This a Miss
    💩Utter Crap
    💤Borrrriiinnng!

    Smor!!!

Quotes

  • SylviShas quotedlast year
    „Kakva glupost“, reče tiho.

    „Šta to?“

    „Da osećaš nostalgiju za nečim što nisi nikada imao.“
  • b4024998121has quotedlast year
    Izašao sam iz voza u modro jutro. Bio sam potpuno iscrpljen, upio sam onaj miris železnice koji ti ostane svaki put kada putuješ noću.
  • b4024998121has quotedlast year
    Umorio sam se od dosetki i salona u kojima su se dešavala ubistva bez prolivanja krvi, na suvo, kao da su ljudi stara odeća koju možeš da baciš.

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)