Žuti svet

Ništa me ne dotiče tako snažno kao ljudi koji stvaraju sopstvene svetove.

Nikad nisam razumeo zašto pojam prijateljstva nije evoluirao. Čitao sam knjige o srednjem veku i renesansi, o početku ovog veka, i sve uvek govore o prijateljstvu na isti način: prijatelj je uvek prijatelj. Prijatelji su prijatelji, a odnos između prijatelja manje-više sličan je u sva doba. S druge strane, predstave o bračnom paru ili porodici jesu se promenile. Naš odnos prema partneru ili bliskom članu porodice danas nimalo ne liči na istu tu vrstu odnosa u srednjem veku: uloge, običaji – sve je evoluiralo

Imaš sreće kad si naprosto onakav kakav si. Nesreća je kad ne možeš da razumeš kakvi su drugi.“

Gubici su pozitivni. Teško je poverovati u to, ali gubici su pozitivni. Moramo naučiti da gubimo. Znajte da šta god osvojite, kad-tad ćete izgubiti.

Žuti: Odnosi se na osobu koja igra jedinstvenu ulogu u našem životu. Žute ćemo naći među prijateljima i partnerima. Nije nužno viđati se s njima redovno, niti ostati u kontaktu s njima.

Skloni smo da mislimo kako smo nešto pogrešno odlučili; to je kao da mislimo da smo sad pametniji nego što smo bili, kao da naše bivše ja nije izvagalo sve razloge za i protiv u odlukama koje smo donosili.

Kad nešto gubimo, ukoliko ubedimo sebe da to ne gubimo, pobedili smo gubitak.

Moć kontrasta
„Nećemo umreti od raka; umrećemo od dosade.“

Ponekad moramo da pustimo sve iz sebe. Takav je zakon života. Moramo da viknemo tri-četiri puta u prazno. Ili to, ili ćemo eksplodirati.

Mislim da je u godinama kad sam imao rak najlepše bilo to što su mi uvek odgovarali na pitanja. Odgovori nas leče; odgovori nam pomažu. Postavljanje pitanja stvara osećaj da smo živi. Kad nam odgovore na njih, to znači da imaju poverenja da ćemo znati šta da radimo s tom informacijom.