Сава Ковачевић Мизара је 3. јануара 1942. године позвао 40 Граховљана на преговоре дајући им гаранцију. И, када су они дошли на преговоре, он их је похапсио и извео пред ’суд’ који су сачињавали: Сава Ковачевић Мизара, Павле Петров Ковачевић (доцније убица свог оца), геометар Димитрије С. Булајић, Мато Антуновић, свршени теолог, Никола Ђурковић (бив. прип. с. Рисанске општине, правник), Милинко Ђуровић, правник, и учитељица Марија Кош из Шибеника. Суд је 14. јануара 1942. у десет сати изрекао пресуде. На смртну казну осуђени су: судија Новица С. Ковачевић, судијин брат Блажо Ковачевић, капетан Ђорђије Марковић, трговац Мирко Ј. Ковачевић, трговац Марко М. Булајић, земљорадник Петар Б. Ковачевић, кмет Никола В. Булајић и земљорадник Марко Крстов Ковачевић. Смртна казна је извршена у 10.30 сати. Казну су извршили: Коста Бакоч из Грахова, командовао, Мирко Симов Булајић, Стеван Марков Видовић, Петар Вучуревић, Чиле Петров Ковачевић, Јован Симов Ковачевић, Рађо Булајић, Душан Ристов Вујичић, Михаило Мирков Вујичић и Вукосава Јованова Вујичић. Сви су они из граховске општине и сви су били чланови КПЈ.
Сава Ковачевић шаље геометра Димитрија Стеванова Булајића са око петнаест партизана који су у току ноћи 19/20. фебруара 1942. стигли до села Љубомира и опколили четнике Саве Ковача који успева да са око тридесет Љубомираца пробије обруч. Комунисти су истерали све мештане и сатерали их усред села. Затим је Драгица Правица, пропали студент, родом из села Бјелаче код Требиња, пред Савом Ковачевићем Мизаром, судским приправником, својом руком из пиштоља побила двадесет шест људи (од којих су три биле жене) које је Сава Ковачевић дотукао дреновом мотком. Драгицу Р. Правицу су четници заробили у јуну 1942. у селу Пољице (општина Цивар, срез Требиње) и стрељали у Љубомиру, на истом месту где је починила тај злочин. Са њом је стрељан и њен брат Раде, судски приправник, у то време командант јужнохерцеговачког партизанског одреда.