Noćne reči

Prva vežba duha: ne žaliti sebe

Niko nas takve ne prihvata jer niko ne voli borce, u svetu u kojem se neprestano laže o trudu, iz usta onih koji nikakav trud nisu uložili

Da li se ikad igrate bez pažnje? Hoćeš aplauz za to što si preživeo?

Nemoj biti neosetljiv na tuđe boli. Život je teška i radosna glupost. Blaženi su oni koji su blaženi a ti se, vežbama na vlastitoj volji, možeš svrstati među njih.

Sad ih jebi, dok te ne zavole.

Istinske žrtve nikad ne pokazuju na sebe da su žrtve, nikad ne kukaju, već se – u najgorem slučaju – prepuštaju tihom stoicizmu. U najboljem slučaju, prestanu da budu žrtve i osvete se

Ti si šakal, i boriš se za opstanak. Tvoji roditelji su bili suviše zaokupljeni pogrešnim opstankom, toliko da nisu uspeli da se pobrinu za tvoje obrazovanje i za tvoja duševna nastojanja drugačije nego da naivno veruju da će te škola zbrinuti, institucija koja postoji zbog opstanka drugih, ne zbog tvog opstanka. Sam se obrazuj. Počni od ove knjige. Roditeljima svojim nemoj zamerati na tome što su to što jesu, i nemoj se uljuljkati u doživljaju sebe kao nevine žrtve životnih i loših porodičnih okolnosti. Jedino neljudska životinja može da se pretvara da je mrtva i da glumi žrtvu.

Nema toliko intenzivne tišine koja će poreći sve što nam se desilo. Nema trpljenja koje će izroditi novu vrednost. Nema trpljenja u tišini, ali nema ni pravih reči

Pred kim to glumimo takve sebe? Uvek u sebi imamo jednog posmatrača koji motri na nas i kog sad hoćemo da isteramo na videlo. Unutrašnji naš cenzor, monstrum.

Naše trpljenje rađa manijačku volju. I ta volja nam se vidi u očima