Srbin kojekude

где пише да на Дан заљубљених човек не може сам себи нешто да поклони, није ли самозаљубљеност највернија верзија љубави?

има у томе и неке космичке правде, према свецу и тропар, да се тако вечерњеновостички изразим.

20 – Кажем жени, видиш ону девојку лево, свако јутро долази на плажу у 7 сати и плива два километра, могла би и ти тако.

Каже ми жена, видиш ону госпођу десно, удовица је, могао би и ти тако…

испоставило се да ни једно ни друго није баш сасвим тачно

може бити компликовано, ваљда нисам толико глуп.

, да ми је стало да виђам Србе, ја из Србије не бих ни одлазио, у животу сам их видео сасвим довољно, а могуће и превише, нису чикашки Срби Лужички, па да су нешто посебно, од скакутања по Америци нема ништа, мени је и Њујорк превише.

Откуд ти паре за Рим, заустих да питам, да и теби Јовица није шта дао

Пред сваком маштаријом стоје препреке, а пред овом мојом дуго су биле баш велике, најпре неправедне и ничим неизазване санкције услед којих нико ко није турбо-фолк певач или лице с потернице није могао добити инострану визу, а потом и цена авионске карте, која је за моје хронично скромно имовно стање била вртоглаво висока.

„Ти ћеш деци да мериш температуру, ја ћу да седим на тераси, пијем митос и гледам како нам се пешкири цеде на Бугаре испод нас…“

Родитеље који својој деци не облаче купаћи треба казнити да два пута дневно по петнаест минута седе голим дупетом на врелом песку…