Preživeti haos

Zašto se obraćamo nekoj osobi? Ili zašto joj se ne obraćamo? Zašto komuniciramo na jedan, a ne na drugi način? Zašto govorimo to što govorimo? Ili, zašto ne govorimo ono o čemu ćutimo?
Pitanje o tome zašto je „ZAŠTO“ ključ ne samo (dobre, efikasne, uspešne, promišljene) komunikacije nego i razumevanja sveta i naše sopstvene pozicije u njemu, vodi nas do temeljnih filozofskih promišljanja o svrsi našeg angažovanja s drugima i vrednostima koje nas orijentišu u našim akcijama.

U odnosima koji su nam bitniji, u odnosima koji se menjaju, evoluiraju ili postepeno slabe, vrednovanje nije ništa drugo do pregovaranje oko naših komunikativnih pozicija.

Ima trenutaka u životu kada je pitanje možemo li misliti drugačije nego što mislimo i opažati stvari drugačije nego što ih vidimo neophodno postaviti da bismo nastavili da posmatramo i razmišljamo

Kada bih imao jedan sat da rešim neki problem, a moj život zavisio od njegovog rešenja, proveo bih prvih 55 minuta u traženju pravog pitanja... jer onda kada znam pravo pitanje, mogao bih da rešim problem za manje od pet minuta.

Albert Ajnštajn

Zbog toga bi moglo da se kaže da se naš kontakt sa svetom odvija u četiri ravni.10 Te ravni kreiraju četiri forme znanja, a njima pak odgovaraju četiri jednostavna pitanja:

1. Šta osećam?
2. Šta osećaš?
3. Kako izgledam?
4. Kako izgledaš?

Iskustvo o nekom događaju uvek je subjektivno i zato samo delimično.

postavljanje pametnih i pravih pitanja u pravom trenutku predstavlja jednu od najvažnijih odrednica veštine komunikacije.

Ko – u vremenu enormnog priliva informacija, u kojem je naša pažnja u modusu neprestane disperzivnosti – još ima vremena i energije da se bavi sobom i svetom?

će ih razumeti. Ne samo da pokazuju spoljašnjem svetu kako se osećamo i šta mislim

Pojam entropije je preuzet iz termodinamike, a u teoriji informacija je definisan kao stanje podjednake verovatnoće, kojem teže svi elementi nekog sistema.