Uticaj | Psihologija ubeđivanja

Jedno od njih je samootkrivanje; kada sagovornik otkrije neku poverljivu informaciju, druga osoba će, gotovo neizbežno, pružiti isto zauzvrat.

Osim toga što želimo da nam daju stručne informacije, želimo da autoriteti budu i naši pouzdani izvori za dobijanje informacija. Želimo da verujemo u to da nam pružaju svoje stručne savete iskreno i kompletno – to jest, da precizno prikazuju realnost umesto da se povode sopstvenim interesima.

Na primer, čini se da stručnost izaziva halo efekat kod onih koji je poseduju; kancelarija terapeuta sa različitim diplomama i profesionalnim sertifikatima na zidu utiče na visoko rangiranje, ne samo stručnosti terapeuta nego i njegove/njene ljubaznosti, srdačnosti i zainteresovanosti za klijenta.

Temeljno razumevanje ovog fenomena pomaže da se objasne neki uznemirujući događaji: neaktivnost posmatrača da pomognu žrtvama kojima je očajnički potrebna pomoć

Takva sklonost svakoga da gleda šta svi drugi rade može dovesti do fascinantnog fenomena koji se zove pluralističko neznanje

U principu, kada nismo sigurni u sebe, kada je situacija u kojoj se nalazimo nejasna ili dvosmislena, kada vlada neizvesnost, najverovatnije ćemo prihvatiti postupke drugih kao ispravne – zato što oni umanjuju našu nesigurnost u vezi s tim šta je ispravno ponašanje u datoj situaciji.

da bi nas uverio da će ono što želimo da bude istinito – izgledati kao istinito

Treba napomenuti da su ovakvi negujući postupci (besplatno stanovanje, čišćenje, oblačenje i popravke) uobičajeno rezervisani samo za članove porodice.

Što će reći – što se duže deli dom, to će više osoba koja nije u srodstvu imati koristi karakterističnih za familijarne veze, kao što je na primer samopožrtvovana pomoć od strane članova domaćinstva.

Kada nam je neki problem značajan, odolevamo primamljivom luksuzu da registrujemo samo jednu (okidačku) osobenost dostupnih informacija i da na nju odreagujemo.