Pomislio sam: zaljubimo se u osobe koje nam deluju stvarno, ali ne postoje, one su naša izmišljotina; ja ne poznajem ovu tako odlučnu ženu, koja tako odsečno izgovara rečenice, ovu ženu koja nije stidljiva, već zajedljiva, ovo nije Nadija. Jedno je voljena osoba, a drugo stvarna osoba koju nikad istinski ne vidimo dok je volimo. Koliko vremena, rekao sam sebi, protraćimo na ljubavne odnose. Ja sam ovih godina uspešno izmišljao jednu osobu. Sa velikim uživanjem sam ušao u telo akvarela svetlih boja koji sam naslikao, a u drugoj sobi imam pravu jednogodišnju ćerku koju je rodila moja izmišljotina.