Mamac i cink

Pisanje je, rekao je, traganje za pravom merom odnosa stvarnog i nestvarnog, i kad god se taj fini balans ne ostvari, rekao je, pisanje se pretvara u zaludnu propagandu, bez obzira na to da li je reč o preobilju stvarnosti u socijalističkom realizmu ili o gomilanju nestvarnog u magičnom realizmu. Zbog toga je, uostalom, rekao je, tako teško pisati o istoriji, jer nas ona, rekao je, užasava svojom sveobuhvatnošću i mami svim onim mogućnostima koje su mogle da se odigraju.

onaj ko ne ume da ćuti ne može da se nada da će u rečima naći utehu.

dok smo poskakivali preko džombi i grickali zrna prašine, pomislio da se i moja zemlja raspadala zbog toga što je nekome, mada bi bilo bolje da tu reč upotrebim u množini, zasmetalo što svi govore istim jezikom. Bog je zbog toga srušio kulu u Vav

Ukratko, mislio je da sam otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak laži, a ja sam, u stvari, otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak istine. U p

tome je stvar: onaj ko živi sa istorijom ne živi sa životom, mrtvac je čak i kada je živ

Svako je kovač svoje sreće, govorila je.

Ponekad pomislim da je dobro što ne umem da pišem, jer kad god razmišljam o pisanju, suočavam se samo s pitanjima, nikada sa odgovorima.

Donald misli da je čovek bez korena divna stvar, jer odsustvo korena omogućava potpunu slobodu, što je dalje povezano sa elementarnim američkim mitovima o kretanju bez granica.

Donald nešto ne razume.

postavio jednostavno pitanje: da li je uopšte moguće pripovedati, i pritom sam imao na umu krajnju okoštalost vremenskih struktura u kojima živimo, a Donald se zgrozio jer sam time, slutim, ugrozio njegovo uverenje da umetnost, kao najviši oblik ljudske delatnosti, postoji upravo da bi prevazišla te strukture, što ni u kom slučaju nisam doveo u sumnju.