Svaka zabluda se s vremenom razotkrije pa i ona o Vuku Brankoviću.
Ne čini li ti se da se samo dve stvari nikad ne menjaju? Jedna je sunce. Koliko god leta da provedeš ovde, uvek će izaći na onom istom mestu, ni korak dalje, ni korak bliže. Druga je stvar pohlepa. Od svih bolesti što se primiše pod nebeskim svodom, pohlepa je najopakija. Božji stvor pobedi i gubu i kugu, ali za pohlepu ne nađe leka, ne što ne zna i ne može, no što neće i nikada doveka neće hteti.
„Kosovska bitka, istorijski mit i tragična ostavština za generacije koje će nositi teret gubitništva, utemeljena je kao pozadinski dekor u sadržinsku strukturu ove kompleksne pripovesti, koja počinje 1355. godinom, u trenutku kada je car Stefan Dušan Nemanjić otrovan. Smrt Dušanova je kamen spoticanja koji je najavio sunovrat velikog carstva, ali i tragičnu sudbinu naslednika i kasnijih vladara. Jednu znanu istorijsku priču Nestorović iznosi sa uverljivošću neposrednog posmatrača. To minulo i tragično vreme nanovo osvetljava i približava savremenom čitaocu. Likove, ušle u legendu i mit, prikazuje kao obične ljude, ne stavlja u prvi plan njihov značaj za svekoliku istoriju srpskog naroda, već se bavi njihovom karakterizacijom. Od istorijske sadržajnosti ne odstupa, ali u nju udeva svoju moćnu i ubedljivu predstavu koja je mogla biti istina. Nestorović je vrstan pripovedač, njegova priča je pitka, uverljiva, čitljiva i sadržajna.“
— Veselin Mišnić, književnik
