Kada si poslednji put pomislila kako je dobro što si zdrava? Kako je dobro što imaš posao, ruke, noge. Što ne živiš u šatoru ni na minus pedeset. Što je mir, hello, ponavljam – mir, tu gde živiš. Što odvrneš slavinu i voda poteče. Pritisneš dugme i sijalica svetli. Muzika svira. Rerna peče. Imaš struje, heeej. I ne moraš da čuvaš stoku ili oreš da bi se prehranila. Pogledaj se. Pogledaj oko sebe. Tvoj život je na dugme. Na dvadeset, trideset dugmića. To čak više nije ni dugme, oprosti, sve je na „tač“. I sve je tu, nadohvat ruke, i ti prva sve uzimaš zdravo za gotovo, a onda se pitaš zbog čega tvoje rođeno dete gura sve one lutke pod krevet. Zahvali na onome što imaš. Prestani da misliš na ono čega nema. I bićeš okej. To ti je čitava mudrost. I ne filozofiraj previše. Ako misliš da budeš srećna, moraš da spustiš loptu.