„Sada je sasvim jasno da su Ovde doživljaji okruženja potisnuti daleko iza refleksije. Odnos prema okruženju Ovde se meri isključivo mislima. Telesni odnos prema nečemu preda mnom postoji samo kao nasumice naletanje telom. Opasnost od povrede sve je veća.”
Novi roman Žarka Radakovića svojevrsna je oda ideji putovanja. Fizičko putovanje u ovoj knjizi predstavlja manifestaciju istraživanja unutrašnjeg sveta. Sveta koji je blizak i nadohvat ruke, ali ipak neistražen poput iskoraka na drugu planetu. Putovanje nas neminovno dovodi do drugih, a kroz interakciju sa njima, Posmatrač — naš glavni lik — samo otvara nove staze za istraživanje samog sebe. Putovati tako dobija značenje putovanja od jednog prijatelja do drugog, i ta se ekspedicija ispostavlja kao zahtevni, gotovo pa i životni zadatak Posmatrača, to jest putnika.
Bežeći od klasične naracije, autor uranja u drugu vrstu pripovedanja. Okrećući se „povestima” kao načinu komunikacije sa svetom književnosti, koristeći uobičajeni sklop utisaka, komadića dijaloga, usputnih, kao i suštinskih misli, Radaković postiže suštinski kreativan čin: sa horizonta događaja na kojem se naizgled ništa ne menja, pomaljaju se obrisi jedne neobične, duboko lične stvarnosti, čije je jezgrovita prisutnost i snaga istovremeno čine opštevažećom, dakle našom.