Aleksandar Đuričić Ash

Boris je sa skoro dvadeset i pet godina prvi put u životu osetio slobodu u prostoru u kome je spavao. Konkretnu, opipljivu slobodu, bez gazdarice, bez prijatelja, bez oca… Jer, ma koliko drugi ljudi njemu bili bliski, čoveku je ipak najbliskija njegova samoća.

Najbolje bi bilo da su ga pozvali zbog njega samog i njegovih strahova. Samo, mala je verovatnoća da psihijatri preventivno pozivaju građane na razgovore slučajnim izborom iz telefonskog imenika, iako bi to bila odlična praksa u Srbiji.

Da li se išta pametno može uraditi sat pre nego što zauvek odete iz nekog grada? Verovatno ništa pametnije od toga da se izađe i zapali cigareta.