Iva Kolega

Depresivci bi se, da mogu, samo slatko nasmejali pretnjama pakla jer oni u svom već žive.

Treba mi nešto da me podseti da se ljudima u životu događaju grozne stvari i da se u mom životu zapravo ne događa ništa toliko strašno. Ništa što ne može, kao i uvek do sada, da se otrpi. Pregrmi. Preživi.

Neko bi rekao da ni meni nije kasno. Nije, ali to važi samo u onim slučajevima gde ima volje, snage i odlučnosti, a meni, da budem iskrena, nedostaje od svega pomalo.

Još ne škrtari, iako me u poslednje vreme stalno upozorava da trošim samo na najnužnije, što je istina ukoliko se uzme u obzir njegova situacija na poslu.

Nekoliko šamara koje mi je dao, još dok sam se usuđivala da mu prigovorim, bili su zanemarivi u odnosu na njegovu snagu. I da – bili su pred decom. Čisto da se zna ko je neprikosnoveni autoritet u kući.

Kada poveriš nešto svom prijatelju, znaj da i on ima svog prijatelja.“

Kada sam bila u školi, a mislim na srednju jer sam u osnovnoj još bila mala, zainteresovana učenica, svi časovi na kojima sam bila činili su mi se beskrajno dugi. Dugi za popizdeti

podrugljiv podsetnik na sve one okrutne reči koje su iz njegovih usta izašle. Kurvo mu je bila omiljena

Želim mir, a ne strepnju zbog tatinih pijanstava, promena raspoloženja i ljutnje ako nije sve po njegovom

zaključila da je svoje tajne najbolje držati za sebe.

Ali šta ako ti se čini da ćeš zbog toga jednog dana samo eksplodirati