Aleksandar Mekol Smit

Povredila je onoga ko ju je najviše voleo, dobrog, poverljivog čoveka koji je samo želeo da je zaštiti. Kad bi se samo mogli popraviti postupci iz prošlosti; kad bismo se mogli vratiti tamo, izbeći greške i napraviti drugačiji izbor…

Može čovek da ide kroz život i da stiče svake godine nove prijatelje – može i svakog meseca – ali nema zamene za ta prijateljstva iz detinjstva koja opstanu do odraslog doba. Za njih smo vezani čeličnim vezama

Ceo čovek se vidi kroz oči, njegova suština, zato i sklanjaju pogled iza tamnih naočara i kad su unutra oni ljudi koji imaju nešto da sakriju

Mislila je da će se ispostaviti problem sa nekim momkom. Očevi, sve u svemu, predstavljaju drugu vrstu problema.

Naše su glave možda male, ali su pune sećanja kao što nebo ponekad ume da bude puno pčela, hiljade sećanja, mirisa, mesta, malih stvari koje su nam se dogodile i koje nam se vraćaju, neočekivano, da nas podsete na to ko smo.

Mladi ljudi se uvek trude da ne plaču i da ne izgledaju tužno, ali sam znao da nam je svima u srcu ledeno.

Bilo je udobno misliti da možeš ljudima da pomogneš da savladaju teškoće, ali s druge strane, te teškoće su mogle da slome srce.

Trebalo ih je na to podsećati, jer ako bi im se prepustilo da se sami time pozabave, oni se ne bi u to ni upuštali. Oni bi samo iznašli šta je za njih lično najbolje i to bi proglasili za pravednu stvar. Tako razmišlja većina ljudi.

Zanimljivo je kako neki ljudi imaju razvijeno osećanje krivice, mislila je, a neki drugi nemaju. Pojedinci bi se beskrajno mučili oko neke slučajne greščice koju su napravili, dok se drugi ne bi nimalo potresli što su nekog izdali ili se beščasno poneli.

Može čovek da ide kroz život i da stiče svake godine nove prijatelje – može i svakog meseca – ali nema zamene za ta prijateljstva iz detinjstva koja opstanu do odraslog doba. Za njih smo vezani čeličnim vezama.