Jovana Kuzmanović

Neumoljivi vetar ni tad nije stao. Ni voda nije stala. Sve je nastavilo da teče, duva, vrti se i leprša, kao i do tada. Samo se jedan pas okrenuo i zalajao. A onda je i on otrčao dalje, svojim putem.

„Postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto na koje biste otišli.“

„Moja mama je uvek govorila da u životu treba negovati ljude kojima oči zacakle kad im pričaš o svojim snovima. A pogledaj njih dve… obema im oči sjaje kao zvezdice.“