Dejvid Gren

Prilikom jednog kongresnog saslušanja, drugi Osejdž poglavica, po imenu Bejkon Rajnd, svedočio je da su „nas belci sabili ovamo, u ovu pustu zabit, u najsuroviji deo Sjedinjenih Država, misleći: ’Sateraćemo te Indijance tamo gde nema ničeg sem gomile stenja, i ostavićemo ih u tom ćošku.’“ A kad se ispostavilo da ta gomila stenja vredi milione dolara, rekao je: „Svi žele da dođu ovamo i uzmu nešto od tog novca.“

Čovek u rasuđivanju greši,

ali tu je Onaj što „sve čini dobro“.

I uvek, na putu kroz život,

tu pouku imaj na umu, da zaboravio ne bi:

„Čini drugima ono što bi želeo da oni čine tebi.“

Zavera je sve ono što običan život nije. To je unutrašnja igra, hladna, sigurna, neometana, zauvek zatvorena za nas. Mi smo oni što su slabi, oni nevini što pokušavaju da nađu nekog grubog smisla u svakodnevnom metežu. Urotnici imaju svoju logiku i smelost daleko van našeg domašaja. Sve zavere su ista napeta priča o ljudima koji nalaze koherentnost u nekom kriminalnom činu.

Don Delilo, Libra

U jednoj vladinoj studiji proračunato je da su do 1925. staratelji ukrali najmanje osam miliona dolara direktno sa računa svojih štićenika Osejdža. „Najmračnije poglavlje u istoriji ove države biće starateljstvo nad imetkom ovih Indijanaca“, rekao je jedan vođa Osejdža, pa dodao: „Sami staratelji su proćerdali i potrošili na milione – ne na hiljade – na milione dolara koji su pripadali Osejdžima.“

Gde ćeš po danu naći pećinu

dovoljno mračnu za tvoj grozni lik?

Pa ne traži je, zavero; sakrij ga

osmesima i pristupačnošću.

Vest o hapšenjima i užasnim zločinima potresla je i obuzela javnost. Štampa je pisala o „očigledno dobro organizovanoj bandi, đavolski nemilosrdnoj u nameri da uništi metkom, otrovom i bombom naslednike prava na eksploataciju naftom bogate zemlje Osejdža“; o zločinima od kojih se „krv ledi u žilama više nego zbog onih nekadašnjih, iz doba Divljeg zapada“; i o naporima federalne vlade da privede pravdi takozvanog „Kralja Ubistava“.

Petnaestog januara 1926. Udruženje za indijanska prava izdalo je rezoluciju u kojoj je pisalo:

Pripadnici plemena Osejdž gadno su ubijani zbog svojih prava na mineralnu eksploataciju zemljišta...

Ne sudi! Oblakom tobožnje krivnje slavu brata svojega pomračiti možeš time,

Jer sudba baciti može sumnje sen i na najsvetlije ime.

Jedan skeptični reporter je zabeležio: „Stav stočara pionira prema čistokrvnim Indijancima... dobro je poznat.“ Jedan istaknuti pripadnik plemena Osejdž izrazio je to direktnije: „Meni je u glavi pitanje da li će ova porota razmatrati slučaj ubistva ili ne. Za njih je pravo pitanje da li je uopšte ubistvo kad belac ubije Osejdža – ili je to samo okrutnost prema životinjama.“