U šumi se sve činilo drugačije. Na drumu, pod mesečinom, sve je bilo svetlo, ocrtano senkom, ali ovde je sve bilo sazdano od tame, i činilo se kao da je tako i nastao svet. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji lebdeo je nad vodama
1
. Tako je bilo na samom početku, pre svetla. Nije se radilo o odsustvu materije, već o antimateriji. Preoblikovanju praznine. Prvoj stvari koja nas formira.