Daphne du Maurier

Kakva sreća što se groznica prve ljubavi ne dobija više puta! Jer prva ljubav je groznica i teret, ma šta o njoj rekli pesnici.

U dvadeset i prvoj godini nismo hrabri. Puni smo sitnih kukavičluka, neosnovanih strahovanja, i svaka nas reč vređa, boli.

verujem da svakome, pre ili kasnije, dođe čas iskušenja.

umirenje cenim iznad svega

Ljudi obično ne mogu da budu nepristrasni prema rođacima.

Ako imate ubeđenje da vas ljudi s kojima se viđate kritikuju, onda je to nevaljalo od ljudi.

Pomislila sam kako mi malo znamo o onome što stari ljudi osećaju. Decu razumemo, znamo čega se boje, čemu se nadaju.

„U punom hotelu čovek može da bude isto toliko sam kao i u praznoj kući“,

„Jurio sam od nje danju, jurio od nje noću,

Po drumu godina trčeći bežao,

I odrekao sam se nje i smejao se, smejao,

Dok su mi oči gorele od zadržanih suza.“

„O, kada bi pronašli nešto“, rekla sam iznenada nesvesno, „kada bi pronašli nešto čime bi se mogle konzervisati uspomene, kao neki ukus ili miris! I kad se uspomene nikad ne bi istrošile, ne bi izbledele, da možemo kad nam je volja izvaditi bocu, izvući zapušač i ponovo preživeti protekli trenutak!“