Kristin Fere-Fleri

„Tako je to u životu. Na nama je da pronalazimo ohrabrenja tamo gde naše oko ili naš entuzijazam, naša strast, naš... šta god hoćete... može da ih otkrije.“

Mora da je to ta čuvena ljudska sudbina, onaj paket koji se dobije na rođenju – svi smo, u suštini, zaptiveni, nepropusni za tuđa osećanja, nesposobni da dešifrujemo pokrete, poglede, ćutanja, svi smo osuđeni da se, s teškom mukom, sporazumevamo pomoću reči koje nikad nisu one prave.

Kad se svet istanji

kao da je tek nit,

naše nevešte ruke

ne mogu ni za šta više da se uhvate.

Nisu nas naučili

ono jedino što bi moglo da nas spase:

nisu nas naučili da se držimo za senku.