Porša da Kosta

još nije odlučila šta će da radi u životu iako ima dvadeset četiri godine.

Svi moramo da radimo ono što radimo kako bismo gurali dalje.“

Ti si mir pred oluju, ženo. Uragan skrivene senzualnosti koji samo čeka da se oslobodi.“

Ako se ikad pojavi...

brodovi koji se mimoilaze u noći, a trebalo bi da sad zaplove svako prema svojoj luci umesto da se zajedno izmotavaju u zalivu potpune nemogućnosti

Ne razume, jer nije navikao na žene koje nemaju blage veze. Navikao je na partnerke... i na suprugu... koje znaju kako da reaguju.

Cveće. Nežni cvetići, plavi i zeleni. Kako može da nosi takvu ženstvenu košulju na cvetiće i da ipak bude oličenje muževnosti?

Ne mogu da se foliram s tobom, Elise Makena. Prozreo si me. Znao si da ima nečega. Međutim, moraću da zavaravam sve ostale.

On jeste fin. Više nego fin. Ali ja... ja... ne mogu da mu oprostim. Započeo je nešto i otići će za jedan sat. Nikad ga više neću videti.

Možda bi ipak trebalo da te pozovem i zamolim da mi poziraš, komplikovani čoveče!