Đorđe Bajić

Neki računi stignu na naplatu sa baš pozamašnom kamatom.

Ružno je i tužno kada se neko bez potrebe zapusti.“

Šta je ono beše Čehov, valjda, jednom davno napisao? Puška koja se pojavi u prvom činu pozorišne drame, u trećem će činu sigurno da opali.

Ljudska radoznalost je nezajažljiva zverka.

Fasciklu je pružio Nikoli.

Ivana je unajmila majstore da adaptiraju sobicu u potkrovlju, tako da je njena ljubavnica mogla da prenoći kod nje kad god poželi.

Vidu nisu smetale laži, smetala mu je istina...

tvrdoglavo sigurna u svoje pogrešne izbore.

Njega je privukao varljivi sjaj srpske estrade, taj lažni dijamant koji je svetlucao u blatu.

Ono što još uvek nije shvatila bilo je da od sebe same ne može pobeći ma koliko brzo trčala.