Sofija Lundberj

Dom bez knjiga je kao telo bez duše.

U životu se dogodi toliko toga.

Događaji se pretvaraju u uspomene koje se skupljaju u nama.

Grade nas iznutra. Utiču na to kakvi smo i šta radimo. Oblikuju nas.

Reči koje vam je neko uputio.

Ljubazne.

Glupe.

Reči koje ste vi uputili nekome.

Za koje nikada nećete sebi oprostiti što ste ih izrekli.

Prvi poljubac.

Prva izdaja.

Prilike u kojima ste napravili neku glupost.

Kao i one u kojima ih je napravio neko drugi.

Sećamo se sitnih pojedinosti. A uspomene se urezuju duboko.

Neke jačaju sa svakom proteklom godinom. Neke utiču na nas zauvek.

Možda i više nego što mislimo. Možda sasvim nepotrebno.

Jeste li sigurni da se sećate kako je zaista bilo?