Ljubav mi je bila strana i zato nisam znao kako da se sa njom više nosim. Ljubav je najgora od svih čini, slatki otrov koji ti razum zaobilazi dok ti srce hrani. Zadoji ga svojim slasnim kiselinama, čineći da živiš varku, da vekuješ san najlepši. A, onda kad te naglo iz svog šećera istrgne, kad ti za sobom i jedan deo tebe isčupa, ostane rana koja boli, a ne zarasta, koja ne krvari, ali i ne mladi. Nosiš je u duboko sebi, kriješ je od drugih, srasteš sa njom u nadi da će i ona sama od sebe nekad srasti