Žene u književnosti

Noćas sam, u snu, opet bila u Menderleju. Ovim rečima druga žena gospodina De Vintera uvodi nas u misteriozni svet zlokobnog i zloslutnog imanja Menderlej koje se nalazi na vetrovitim kornvolskim liticama.
Druga gospođa De Vinter bila je družbenica bogate stare gospođe kada je na jednom od njihovih putovanja, u Monte Karlu, upoznala Maksima de Vintera. Gospodin besprekornih manira i melanholične naravi veoma brzo dobija njenu naklonost i potpuno neočekivano je prosi.
Po dolasku u Menderlej, nova gospođa De Vinter otkriće sasvim drugačiju narav svog muža. I ne samo to. Ona ne pripada njegovom svetu. Ona ne može ni po čemu da se meri sa Rebekom, prvom Maksimovom suprugom. Na to će je svakodnevno podsećati naročito kućepaziteljka gospođa Danvers. Ali ko je bila Rebeka? Njeno zlokobno prisustvo primećuje se u Menderleju i nakon njene smrti. Šta se dogodilo divnoj Rebeki?

Alina i Maša, dve mlade studentkinje, leže u bolnici očekujući porođaj. Alina želi da svoje dete da na usvajanje. Maša jedva čeka da postane majka i ode sa mužem, diplomatom, da radi u inostranstvu. Nakon što Maša umre na porođaju, Alina menja narukvice na rukama novorođenih dečaka kako bi svome sinu obezbedila bolji život.

A onda, u zločinačkoj tragediji, bolničari koji kradu bebe i daju ih na usvajanje slažu Alinu da joj je sin umro, ali joj ne govore da su pre toga ponovo zamenili decu. U međuvremenu, Mašin muž Sergej, čiji posao visi o koncu jer nameštenje zahteva bračni par, nudi Alini da glumi njegovu suprugu kako bi mogao da napusti Sovjetski Savez i živi slobodno.

Dobitnica Ninove nagrade za 2016. godinu.
Drama i priča. Stvarno i magično. Ljubav nasuprot smrti.
„Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu — razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se — smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti — moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.“ Predrag Bajčetić
„Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere — stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.“ Dejan Mijač

Drugi roman Maje Lunde u Klimatskom kvartetu.
Od autorke svetskog bestselera Istorija pčela stiže nam još jedna otrežnjujuća priča o potrazi za izgubljenim vezama koja pokazuje kako i najmanje odluke svakoga od nas mogu imati ogromnog uticaja na budućnost.
Signe je na pragu sedamdesete i nikada se nije plašila mora. Odrastala je u porodičnom hotelu uz ambicioznu majku i odlučnog oca, zaljubljena u predele koji su ih okruživali. Uvek se borila da sačuva prirodu i njena borba se nastavlja i danas. Ponovo će se ukrcati na „Plavetnilo”, ovog puta sa neobičnim tovarom, kako bi se otisnula na opasno putovanje do Francuske i pronašla čoveka koga je nekada volela.
David i njegova ćerkica Lu stoje pred kapijama francuskog izbegličkog kampa. Prešli su dug put kroz Evropu devastiranu sušom u potrazi sa vodom i ostatkom svoje porodice. Dok čekaju vesti o njima, pronalaze barku u dvorištu napuštene kuće daleko od obale mora i ispod prašnjave cirade otkrivaju novu nadu u spasenje. Ta barka je „Plavetnilo“, ona kojom je Signe dvadesetak godina ranije krenula na put.
Novi roman Maje Lunde skreće pažnju na nešto što svi uzimamo zdravo za gotovo a što čini samu srž našeg postojanja: značaj vode.

Jedna od najboljih knjiga naše najčitanije autorke međuratne književnosti. Knjiga je satkana od nežnosti i osećanja koje može da pretvori u reči samo ženska ruka, uzbudljivog zapleta, neizvesne priče, neočekivanih obrta i, naravno, sa srećnim završetkom. Glavna junakinja ovog dela, Anđelka, tražeći ljubav i svoje mesto u društvu neminovno dolazi u sukob s konzervativnim shvatanjima patrijarhalne sredine. U surovom svetu kojim vladaju muškarci, Anđelka će svojom dobrotom i plemenitošću savladati sve prepreke i pronaći svoju sreću.

Njeni pokreti bili su tananiji i suptilniji od svake note. Njeno telo je sinonim za strast i umetnost istovremeno. Elegancija, lirska izražajnost, emocije i gracioznost u sebi nose jedno ime: Ana Balint.
Znala je da voli njega, jedinog, strasnom, dubokom, čistom, nemerljivom ljubavlju. Sve druge ljubavi u njenom životu bile su blede replike tog nikada zaboravljenog osećaja bliskosti, tog pripadanja drugoj duši, u kojoj se njena ogledala, tih neizrecivo tananih i nežnih emocija.“
Jelena Bačić Alimpić ispisuje intimnu povest balerine krhkog tela i džinovskog duha koji je ostavio pečat na svim slavnim baletskim scenama, gradeći istovremeno priču o malim-velikim ljudima, salašarima i umetnicima, pesnicima i njihovim muzama, senovitim bačkim salašima i gradićima, jutrima koja mirišu na slatko od dunja i nezaboravnim ruskim zimama…

👍
Vredna čitanja
54
🎯
Zdrav
22
🚀
Čita se u jednom dahu
22
Alice Walker
Boja purpura
Čitajte
O knjiziUtisci68Citati127Čitalaca1.1KNa policama za knjigeSlične knjige
Roman koji je osvojio Pulicerovu nagradu i National Book Awards.

Boja purpura je priča o dve sestre — jedna je misionarka u Africi, a druga dete-nevesta sa američkog Juga — koje ostaju odane jedna drugoj uprkos vremenu, udaljenosti i tišini.

Sili je mlada crnkinja rođena u siromaštvu. U više navrata ju je silovao čovek kog zove ocem, uzeo joj je dvoje dece, razdvojio je od voljene sestre Neti i zarobio u gadnom braku. Međutim, ona upoznaje glamuroznu pevačicu Šug Ejveri — ženu koja je sudbinu uzela u svoje ruke. Sili postepeno otkriva moć i vedrinu sopstvenog duha, što je oslobađa prošlosti i ponovo ujedinjuje sa onima koje voli.

Ovaj divno zamišljen i duboko saosećajan klasik američke književnosti o borbi zlostavljane i neobrazovane crnkinje da stekne snagu i samopouzdanje ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu.

Roman po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za jedanaest Oskara.

Izgubljeni životi kćeri Nikolaja i Aleksandre.
Sedamnaestog jula 1918. četiri devojke sišle su niz dvadeset tri stepenika u podrum jedne kuće u Jekaterinburgu. Najstarija je imala dvadeset dve godine, najmlađa svega sedamnaest. Zajedno s roditeljima i trinaestogodišnjim bratom sve četiri su bezdušno ubijene. Njihov zločin: bile kćeri poslednjeg cara i carice svih Rusa.
U knjizi Sestre Romanove čuvena autorka biografija Helen Rapaport nudi čitaocima dosad najmerodavniju pripovest o velikim kneginjicama Olgi, Tatjani, Mariji i Anastasiji. Crpeći materijal iz njihovih pisama i dnevnika, ona slika upečatljiv portret njihovog života u poslednjim danima dinastije Romanov. Takoreći prvi put posmatramo njihovo putovanje od detinjstva ispunjenog nezamislivim povlasticama, kroz jedan veoma zaštićen i umnogome jednostavan život. Od mladosti i ženske zrelosti do prvih zaljubljenosti, njihovih nada i snova, napornog saživota sa hronično bolesnom majkom i bratom hemofiličarom, a potom i do traume koju donosi Revolucija.
Neodoljivo čitka, napisana na osnovu podrobnog istraživanja, duboko dirljiva, knjiga Sestre Romanove daruje ovim devojkama glas i omogućava njihovoj priči da odjekne u srcu čitalaca bezmalo pun vek nakon njihove smrti.

Autorka bestselera Devojka sa bisernom minđušom.
Kome ćeš se okrenuti kad više nemaš gde da pobegneš od prošlosti?
1838: Džejms i Sejdi Gudinaf sa svoje petoro dece nastanili su se tamo gde su im se kola zaglavila — u močvari severozapadnog Ohaja. Naporno rade da zadobiju svoj komad zemlje, kupuju mladice od mesnog prodavca kako bi odgajili pedeset stabala koje država zahteva. No njihov voćnjak postaje zametak dugogodišnje bitke.
1853: Robert, njihov najmlađi sin, luta Kalifornijom u vreme Zlatne groznice. Nemiran i opsednut razbijenom porodicom od koje je pobegao, sam putuje zemljom. Nalazi nešto utehe u šumama sekvoja i prikuplja seme za prirodnjaka koji prodaje biljke Novog sveta baštovanima u Engleskoj. Ali ni u Americi ne može se bežati beskrajno, a kad se prošlost neočekivano pojavi u Robertovom životu, on mora da odluči hoće li ponovo uteći ili će najzad stvoriti sopstveni dom.
Trejsi Ševalije u Plodovima na vetru pripoveda strastvenu, majstorski istkanu priču. Ovo je njeno najzrelije i najmaštovitije delo do sada.

Ćuvena DŽ. K. Rouling pod speudonimom Robert Galbrajt.
Kad problematična manekenka padne sa snegom prekrivenog balkona jedne palate u londonskom Mejferu, svi zaključe da se ubila; svi osim njenog brata, koji se za pomoć obraća privatnom detektivu Kormoranu Strajku. Strajk je ratni veteran, čovek sa ožiljcima na telu i u duši, u čijem životu odavno više nema ni reda ni poretka. Preuzimanje slučaja pruža mu materijalnu sigurnost, no zauzvrat će morati da plati mnogo veću cenu: što dublje zadire u misteriozno ubistvo, sve su mračnije tajne koje ga okružuju, preteći da i njega progutaju.

Doktorka Kej Skarpeta, sada samostalni konsultant na jugu Floride, vraća se u grad koji joj je pet godina ranije okrenuo leđa. Nedavno imenovani glavni medicinski istražitelj Ričmonda tvrdi da mu je potrebna njena pomoć u rešavanju zbunjujućeg zločina. No po dolasku Skarpeta utvrđuje da ništa nije kao što je očekivala: njena nekadašnja laboratorija je u fazi rasula, nesposobni šef zapravo nije onaj koji ju je pozvao, njen nekadašnji zamenik ima lične nevolje o kojima ne želi da govori, a u slučaj se meša blistava agentkinja FBI-ja koju Skarpeta ne trpi od prvog trenutka. Bez pomoći svojih saradnika Bentona i Lusi, koji se bave naizgled nevezanim slučajem pokušaja silovanja, Skarpeta mora da istraži ubistvo četrnaestogodišnje devojčice na osnovu najsitnijih dokaza — tragova koje samo najtemeljniji lovci mogu da prepoznaju. Mora da prati krivudave staze i pronađe neobične pojedinosti kako bi navela mrtve da govore — i otkriju joj tužnu istinu koju čak ni ona možda neće moći da podnese…

Svima je potreban srećan kraj.

"Ali on je stvarno otišao. I ja sam čekala, a nisam bila svesna da čekam, ni šta čekam, ni zašto čekam, jedino što sam u dnu svoga srca znala jeste da je nemoguće da se ova neobična priča završi tek tako. Napisao mi je pismo, ispričao svoj život, i ostavio me da večno tugujem.

Ne, to je nemoguće."

Ljuba ima četrdeset godina, propali brak, depresivna je i usamljena je, ima paničan strah od starenja i izgubljenog vremena, ali je i dalje nepopravljivo romantična.

Đorđe je čovek koji je sposoban da voli, on je pisac, ali je i ubica.

Ovo je priča o idealnom muškarcu, o knjigama, čitanju, o potrazi za piscem jednog romana koji menja živote glavnim junacima. Ovo je priča koja se završava happy endom.

Mirjana Bobić Mojsilović je lično udahnula život svojoj prvoj audio-knjizi. Slušajte Happy End u okviru Bookmate Originals edicije.

Roman o isprepletanim odnosima tri sredovečne žene u vreme tranzicionih previranja u srpskom društvu.

Bostonska medicinska istražiteljka Mora Ajls odlazi u Vajoming na medicinsku konferenciju, gde upoznaje grupu prijatelja i odlučuje da s njima pođe na skijaški izlet. Međutim, kombi će im se zaglaviti na zavejanom planinskom putu, a neće biti nikakve pomoći.

Neprikosnoveni svetski bestseler broj 1.
„Triler godine.“ Observer
Ko si ti?
Šta smo to jedno drugom uradili?
To su pitanja koja Nik Dan sebi postavlja u jutro pete godišnjice svog braka, kada njegova žena Ejmi iznenada nestane. Policija sumnja na Nika. Ejmini prijatelji tvrde da ga se plašila, da je tajila nešto od njega. On se kune da to nije istina. Policija na njegovom kompjuteru otkriva da je pretraživao neobične internet stranice. On tvrdi da je neko drugi morao koristiti njegov kompjuter. A tu su i uporni pozivi na njegov mobilni telefon.
Šta se zapravo dogodilo sa Nikovom prelepom ženom?

Najpoznatiji roman viktorijanske književnosti
Opazila sam njegove slabosti, razumela sam ih. Najzad sam shvatila, sedeći tu, na toj klupi punoj vresa, pred tom lepom osobom preda mnom, da sedim pored nogu čoveka slabog i zabludelog, kao što sam i ja. Pao je veo sa njegove grubosti i tiranije. Osetila sam tada njegove nedostatke i ohrabrila sam se. Bila sam sa nekim ko je meni ravan — sa nekim sa kim mogu da se prepirem — i kome, ako nađem za shodno, mogu da se oduprem.

Najomiljeniji roman Šarlote Bronte opisuje strastvenu ljubav između hrabre Džej Ejr, koja je u detinjstvu ostala bez roditelja, i briljantnog, zamišljenog i dominantnog Ročestera. Usamljenost i okrutnost Džejninog detinjstva ojačali su njen prirodno nezavisan duh, koji će joj dati snagu svaki put kad bude na prekretnici. Čak i kada se zaljubi u svog poslodavca, i otkrije njegove strašne tajne, biće spremna da napravi odlučan korak.
Objavljujući roman 1847. pod pseudonimom Kurer Bel, engleska spisateljica je najavila novu vrstu heroine — onu čija vrlina, oštar intelekt i neumorna istrajnost probijaju klasne prepreke kako bi je približili voljenom muškarcu. Ovaj roman predstavlja trijumf pripovedanja, a ujedno i nezaboravan prikaz ženske potrage za samopoštovanjem.

Jedna od najvoljenijih i najčitanijih knjiga svih vremena.
Zasnovane na mladalačkim doživljajima Luize Mej Olkot, Male žene opisuju porodični život četiri sestre Marč koje žive u maloj zajednici Nove Engleske. Meg, najstarija, lepa je i želi da bude dama. Džo je sa svojih petnaest godina neugledna i nekonvencionalna i gaji ambiciju da postane spisateljica. Bet je nežna trinaestogodišnjakinja sklona muzici, a Ejmi plavokosa dvanaestogodišnja lepotica.
Priča o njihovim kućnim avanturama, pokušajima da uvećaju porodične prihode, njihovim poznijim ljubavima i prijateljstvu sa susedima Lorensima i dan-danas je sveža i zavodljiva.
Dobre supruge nastavljaju pripovest o sestrama Marč koje će kao mlade žene morati da se suoče s neumitnim iskušenjima i problemima svakodnevnog života u svojoj potrazi za srećom.

U borbi razuma i srca pobednik može biti samo jedan — vitez Reda zmaja ili vitez Ardala.

Nakon borbe na Čvorištu sa zlim silama celog Ada, retki su preživeli. Jedna od njih je i Altin-Ar, neustrašiva amazonka pred kojom predstoji još jedna borba. Ona najteža, sa samom sobom. Zbog svojih nemira ona biva prinuđena da u pratnji verne saputnice Kirje luta između Carstva i magijskog sveta Ardala, tražeći izlaz do svoje zemlje Osetije, ali i do Grimizne šume čije krošnje kriju njen spokoj, ali i njen jedini strah.

Onoga dana kad stigne do Rtnja, njen put će se ukrstiti sa Inokosnim — tajanstvenim mračnim neznacem, koji je sve što ona mrzi, i koji, kao i ona, u sebi čuva opasnu tajnu. Da bi se napokon oslobodili svog bremena, oboje će morati da progutaju svoj ponos i da sklope savez, koji će ih odvesti na putešestvije prepuno zamki, susreta sa raznolikim magijskim bićima, čudnim običajima ljudi, ali i iskonskim zlom, koje će njihov savez staviti na najveći ispit — ili će ih zbližiti, ili okrenuti jedno protiv drugog.

Čitajte i slušajte nove epizode serijala “Senke Grimizne šume”, jednom nedeljno, samo na servisu Bookmate.

Klasik američke književnosti.
Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. U učmaloj sredini ogrezloj u nasilje i hipokriziju, moralna snaga jednog čoveka, advokata Atikusa Finča, podsetiće stanovnike Okruga Mejkom, ali i samog čitaoca, koliko je teško i važno istrajati u tome da se bude čovek. Braneći crnca optuženog za silovanje bele žene, Atikus staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere u ispravnost zakonodavnog sistema. Zahvaljujući snazi svog karaktera on se tako svrstava u red onih retkih junaka koji prevazilazeći okvire jednog književnog dela postaju simbol univerzalne pravičnosti.

"Cvat lipe na Balkanu" je drugi deo Balkanske triologije koja govori o propasti srednje klase nakon završetka Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističkog režima. . Prva dva romana Gordane Kuić Miris kiše na Balkanu i Cvat lipe na Balkanu brojnim izdanjima obeležila su popularnu srpsku prozu krajem XX veka Gordana Kuić u ovoj trilogiji piše istoriju porodice Salom u kojoj se zbog velike ljubavi krše tabui jevrejske zajednice. To je izrazito ženska priča u kojoj su čak i sinovi iste porodice prognani na marginu događaja. Ljubavi koje izdržavaju izazove nerazumevanja i istorijskih neprilika obuhvataju period kojim dominiraju dva svetska rata, fašistički genocid i veliki ideološki preokret u novoj, socijalističkoj Jugoslaviji.