8. razred osnovne škole

Сумњиво лице је драма српског писца Бранислава Нушића, писана између 1887. и 1888. године. Први пут је изведена у београдском Народном позоришту 29. маја 1923. године. Роман се на комичан начин бави корумпираним стањем државних чиновника у Србији и утицајем династије Обреновић, што је и утицало на одлуку Милорада Шипчанина, директора Народног позоришта, да дело не уврсти у репертоар.

„Prva knjiga ’druge Srbije’.“ Teofil Pančić
Jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti posle Drugog svetskog rata, Ćosićeve Deobe su izazvale veliku pažnju i čitalaca i kritike zbog svoje tematskog i formalnog iskoraka u odnosu na tadašnje književne tokove. Naizgled istorijska epopeja o ravnogorskom pokretu u Srbiji, roman je zapravo metafora o podelama u istoriji i tradiciji srpskog naroda, o sudaru revolucije i zločina, nacionalnog mita i južnoslovenskih ideala, partizana i četnika, seljačkog i građanskog… Osim tematskog preokreta u dotadašnjoj književnosti socijalističkog realizma, Deobe su se izdvojile i osobenom kompozicijom, razgranatim unutrašnjim monologom, višeglasjem kao govorom društvenih masa u ulozi glavnog junaka, interpolacijom dokumentarnog materijala, stilskom raznovrsnošću i leksičkim bogatstvom. Ovim romanom Ćosić je 1961. godine postao dobitnik druge Ninove nagrade.
„Deobe su akt intelektualnog poštenja i spremnosti pisca da se uhvati ukoštac sa pulsirajućom savešću, svojom ili tuđom. Potresna i uzbudljiva evokacija kataklizme čoveka u ratu i tegobnih ispaštanja Srbije.“ Milan Vlajčić
„Deobe su delo koje obeležava jednu epohu, ep i drama u isto vreme.“ Petar Džadžić
„Magična knjiga.“ Oskar Davičo

Чита Вицо Дардић
Трајање 2 сата 42 минута
Старац и море, најзначајније дело Ернеста Хемингвеја, прича је о кубанском рибару током тродневне борбе за голи живот на отвореном мору, али и са својом људском нарави, сатканом од слабости, поноса и страхова, која веома лако може постати и његов највећи противник. Хемингвеј упућује своју поруку о неопходности чврстине и интегритета човека, без обзира на старост или недозрелост: старац и дечак су равноправни у тежњи за потврдом основних животних вредности.

Његош је, у „Горском вијенцу”, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка 18. века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу”, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-патријархална цивилизација, чији је највиши израз класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска цивилизација, и трећа, млетачка западноевропска цивилизација.