Kad igraš na sigurno: klasici

Biti il’ ne biti? — pitanje je sad.
Je l’ lepše u duši trpeti
praćke i strele sudbe obesne,
ili na oružje protiv mora beda
dići se, i borbom učiniti im kraj?

Najuticajnija tragedija u istoriji svetske književnosti Hamlet je bio najpopularniji Šekspirov komad još za njegovog života, a danas, više od četiri veka kasnije, prikazuje se na repertoarima pozorišta širom sveta u različitim adaptacijama.

По много чему јединствен у руској књижевности, роман Мајстор и Маргарита обилује хумором и филозофском дубином. Због цензуре и алузија на Стаљинову диктатуру је ово врхунско дело Михаила Булгакова у целости објављено безмало три деценије после пишчеве смрти. Данас је осведочено благо светске књижевности. Роман Мајстор и Маргита бави се различитим „вечним“ темама као што су љубав, однос добра и зла, храброст и кукавичлук, питања истине итд., али и темама које добивају додатну тежину у контексту у ком је роман писан. То су теме које су везане уз цензуру, слободу духа, однос према истини у ауторитарном режиму итд.

Čuvena priča o ljubavi, zavisti, izdaji i osveti
Sad bi za mene bilo poniženje da se udam za Hitklifa, te on neće nikad saznati koliko ga volim, i to ne zato što je lep, Neli, već zato što je više ja nego što sam i sama. Bilo od čega da su naše duše sazdane, njegova i moja su iste.
Orkanski visovi su strastvena priča o intenzivnoj i gotovo demonskoj ljubavi između Ketrin Ernšo i Hitklifa, nahočeta kojeg je usvojio Ketrinin otac. Nakon smrti gospodina Ernšoa, Ketrinin brat Hindli maltretira i ponižava Hitklifa, a on, pogrešno verujući da mu ljubav prema Ketrin nije uzvraćena, napušta imanje da bi se godinama kasnije vratio kao bogat i uglađen čovek. Ketrin se u međuvremenu udala za čoveka sa susednog imanja, a onda umire. Mučen demonima čežnje za izgubljenom ljubavlju, Hitklif će bezosećajno sprovoditi nasilnu osvetu nad dve porodice, dok se u smrti ne ujedini s jedinim bićem prema kojem je osećao bliskost i nežnost.
Roman Emili Bronte neprestano otkriva nove slojeve smisla u novim čitanjima, i ne prestaje da zapanjuje svojom modernošću i relevantnošću za svako novo doba.

Велики Гетсби је роман америчког књижевника Ф. Скота Фицџералда. Први пут је објављен 1925. године. Радња је смештена у измишљеном граду Вест Ег на Лонг Ајленду у лето 1922. године. Прича се развија око младог и мистериозног милионера Џеја Гетсбија и његове опсесије прелепом Дејзи Бјукенен. Овај роман се сматра најбољим Фицџералдовим делом. Велики Гетсби такође истражује теме декаденције, идеализма и отпора према променама и социјалним превирањима.

Da li je tajanstvena žena koja se uselila u oronuli zamak sa sinčićem i starom služavkom zaista mlada udovica kao što se predstavlja? Iz mirne uljudnosti Helen Grejam zrači neka hladnoća, a njena prošlost obavijena je velom misterije. Radoznali susedi na sve načine pokušavaju da otkriju ko je ona i odakle je, ali ne uspevaju da u tome jer lepa usamljenica dane provodi tako što slika i brine se o malom Arturu. Prisustvo žene koja se odnosi prema njemu sa neobičnom ravnodušnošću privlači pažnju i Gilbertu Makramu, mlađanom zemljoposedniku. Iako Helen deluje kao da je nepoverljiva i prezriva prema čitavom muškom rodu, on uspeva da pridobije njenu naklonost i razvije duboko prijateljstvo sa njom.

Ловац у житу" је књижевности подарио једног сасвим другачијег јунака — младог луталицу и уличног филозофа Холдена Колфилда. Живим говорним језиком препуним жаргонизама, он приповеда читаоцу шта му се све догодило када је, по ко зна који пут избачен из школе, одлучио да неколико дана око Божића проведе на улицама Њујорка. Селинџеру је требало готово десет година да напише ово дело, које је изразило сексуалне конфликте и егзистенцијалне стрепње младе генерације у послератној Америци, као и бунт против лицемерја и лажи у свету коме припада главни јунак…

Romeo je Montagi, Julija Kapulet. U prelepoj Veroni dve suparničke plemićke porodice prolile su mnogo krvi. Ali u trenutku kada se upoznaju na zabavi u Julijinoj kući, njih dvoje se zaljube i brzo odluče da žele da se venčaju.
Njihova zabranjena ljubav se komplikuje ubistvima koja su posledica neprijateljstva dve porodice i odigravaju se uporedo s tajnim venčanjem. Niz nepredviđenih slučajnosti odvešće ih u tragičnu smrt koja će njihove porodice suočiti s posledicama nerazumne mržnje.
Ova bezvremena priča o prokletoj ljubavi jedna je od najuticajnijih drama u istoriji književnosti i doživela je nebrojene adaptacije, kako u pozorištu tako i na filmu.

U junu 1642, u puritanskom Bostonu, grupa ljudi se okuplja da prisustvuje javnom vređanju Ester Prin, mlade žene koju je zajednica osudila zbog preljube. Iako prisiljena da na grudima nosi jarkocrveno obeležje srama, ona uporno odbija da otkrije ko je otac njenog deteta. Gledajući prisutne meštane na trgu, Ester primećuje niskog, unakaženog muškarca i u njemu prepoznaje svog davno izgubljenog muža za koga je mislila da je poginuo. Povređen i besan, on će učiniti sve da pronađe ženinog ljubavnika i natera ga da s njom podeli sramotu.
Majstor simbolike i ubedljivog pripovedanja, Natanijel Hotorn u ovom remek-delu američke književnosti pripoveda o složenosti greha i krivice, kao i (ne)mogućnosti pomirenja i praštanja.

Čuvena priča o Alonsu Kihanu, španskom plemiću iz 17. veka, strastvenom čitaocu viteških priča, ne prestaje da oduševljava čitaoce. U potrazi za sopstvenim viteškim avanturama, i sam postaje vitez lutalica koji oponaša književne junake, i tako pronalazi novi smisao života: pomaže damama u nevolji, bori se s divovima i ispravlja greške… uglavnom u svojoj glavi.
Ali ovo slavno remek-delo ne govori samo o tome, to je knjiga o knjigama, čitanju, pisanju, idealizmu nasuprot materijalizmu, životu i smrti. Don Kihotu se zbog čitanja „sasušio mozak i pamet je izgubio“, pa nije u stanju da razluči stvarnost od fikcije. Zabludeli vitez je zapravo čovek koji se bori protiv sopstvenih ograničenja u pokušaju da postane ono o čemu mašta.
U briljantnom prevodu Aleksandre Mančić neprevaziđeni klasik španske i svetske književnosti blista u punom sjaju i lepoti.

U ovom remek-delu španske i svetske književnosti dirljivi zanos jednog plemića iz Manče, strastvenog čitaoca viteških priča, nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, on jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.

Već od samog objavljivanja 1814. godine, Mensfild park je doživeo veliku popularnost, i prvi tiraž je rasprodat u roku od šest meseci. Iako kritičari nisu bili blagonakloni prema ovom romanu Džejn Ostin, trećem po redu, publika ga je zahvalno kupovala i čitala. Sve do sedamdesetih godina XX veka, roman je smatran najkontroverznijim delom autorke, da bi mu posle toga kritičari priznali zasluženu dubinu i složenost.

Za razliku od drugih bolesti, život je uvek smrtonosan.
Slavljena kao ključno delo modernizma, zajedno sa Džojsovim Uliksom i Kafkinim Procesom, Zenova savest vodi nas duboko u jedan neobično hiperaktivan i beskrajno samoobmanjujući um. Reč je o umu Zena Kozinija, koga upoznajemo kao protagonistu u „autobiografiji“, napisanoj na zahtev psihoanalitičara kome se obratio zbog dugogodišnje borbe sa zavisnošću od pušenja. Psihoanalitičar je, kako nam sam saopštava odmah na početku u „Predgovoru“, objavio pacijentovu ispovest da bi ga osramotio i osvetio se za njegovo potonje odustajanje od analize.

Klasik političke filozofije

Vladalac se smatra jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI veka, podeljene kako među moćnim plemićkim porodicama tako i među velikim stranim kraljevstvima koja su vladala njenim delovima, Makijaveli sastavlja jedinstven traktat o uslovima konstituisanja italijanskog nacionalnog jedinstva. Po njegovom shvatanju, idealni vladalac je istovremeno hrabar ratnik, lukav političar, dorastao politici koja instrumentalizuje moral i religiju.
Stoga je ovo delo izazvalo burnu reakciju savremenika, naročito crkve, a Makijavelijevo ime je ostalo sinonim za beskrupuloznu i pritvornu politiku dominacije koja se drži načela da cilj opravdava sredstva. Iz konciznog pogovora Jugane Stojanović čitalac otkriva da je inače trezveni i hladni firentinski sekretar bio strasni rodoljub radikalnih ideja, što doprinosi objektivnom sagledavanju njegove političke misli.

Neosporni klasik ruske književnosti, Oblomov je priča o večnoj borbi između tromosti i ambicije, udobnosti i promene, nezdravih ciljeva i blagotvorne neaktivnosti.

Јади младога Вертера је универзалан и увек актуелан роман који прича о несрећној љубави младог човека, његовом бегу од скучености своје средине и о осећању изгубљености — темама које кроз векове опседају писце и уметнике. Упркос забранама и критикама, роман је постао немачки бестселер, од‌јекнуо је европском литерарном сценом и увео Гетеа у светску књижевност. Осетљивог и страственог темперамента, Вертер је одраз једног доба, генерације која је у његовом лику пронашла себе и силу таласа својих осећања. Гете је имао само двадесет и четири године када је написао овај роман. Делимично аутобиографски, изузетне лирске снаге и особеног стила, Јади младога Вертера приказују узлазну и силазну путању Вертерове љубави и његове душе.

Od svih romana Džejn Ostin Nortengerska opatija najsnažnije podseća čitaoca na to koliko je čitanje važno za naše poimanje sveta i razumevanje međuljudskih odnosa.

Zora počela da sviće; narod ciči, vrišti, kreči, i kreči, pišti, dere se narod. Narod se veseli, usta otvorenih, okruglih očiju, sa rukama dignutim; a noge ljudima razigrane, grudi ječe od zvukova i napetosti kao bubnji; napuniše trbuhe masnom goveđinom, surutkom, lojem. Svatovi počeše da viču, gledali su se zabečenih očiju zelenih.

U romanu Burleska gospodina Peruna boga groma Rastko Petrović je stvorio sopstvenu viziju slovenskog panteona mešajući motive iz Biblije, mitologije, istorije, srednjovekovnih žitija, zbog čega je, odmah po objavljivanju 1921. godine, ovo delo dočekano sa neodobravanjem i nerazumevanjem unutar tadašnjih kritičarskih i književnih krugova.
Burleska nam prikazuje razuzdane bogove u slovenskom raju, neobuzdane i razvratne, neutoljivih seksualnih apetita, koji vreme provode u veselju, nadmetanju, pijančenju i zadovoljavanju nagona i strasti. Za njih granice, pravila i tabui ne postoje.
Rastko Petrović, kao avangardni pisac, u svojim ranim delima smisao traži u prekoračenju granica, koje se pre svega odnosi na oslobađanje od raznovrsnih kanona radi otkrivanja iskonskih slojeva bića.
O gosti moji, mili gosti. Da pijemo, da se opijemo, da poludimo. Znate li šta je život? Život, to sam ja, to si ti, i jedna užasna ljubav i mržnja između nas i nečega, i jedna ubava devojka.

Klasik koji je suptilno označio buđenje feminističke istorije i misli.
Sreća je u braku potpuno stvar slučaja. Ma koliko sklonosti obe strane bile poznate ili slične pre braka, to ne mora biti nikakvo jemstvo za njihovu buduću sreću. Te sklonosti često docnije budu dovoljno različite da postanu izvor nezadovoljstva; zato je bolje znati što je moguće manje nedostatke osobe s kojom ćemo provesti život.

Najpopularniji roman Džejn Ostin odvija se početkom XIX veka i slika običaje i naravi porodice Benet. U njihovo susedstvo se doseljava bogati mladi gospodin Bingli, kod koga često u posetu dolazi arogantan ali poželjan plemić Darsi. Bingli se odmah interesuje za Džejn, najstariju ćerku Benetovih, dok Darsi nailazi na niz poteškoća u prilagođavanju lokalnom društvu, i često se sukobljava sa njenom sestrom Elizabet. Kako vreme prolazi, Elizabet uviđa da Darsijev stav prema okolini ima opravdano utemeljenje i zbog toga menja mišljenje o njemu.
Smešten u vreme kada je dobar brak bio jedini način da žene osiguraju sigurnu i udobnu budućnost, roman Džejn Ostin prikazuje taj svet u svoj svojoj uskogrudosti i predrasudama, sa nepokolebljivom preciznošću i satirom. U središtu priče je tako dobro osmišljen Elizabetin lik da čitalac ne može a da ne poželi srećan rasplet.
Gordost i predrasudu su, po objavljivanju, dobro prihvatili i kritičari i čitaoci koji su toliko zavoleli ovu priču da se od objavljivanja nalazi u vrhu lista najomiljenijih romana engleske književnosti.

U Evropi je bila kradljivica i bludnica, u Americi uspešna žena i pokajnica.
Ali ima iskušenja kojima ljudska priroda nije kadra da se odupre, i malo ko zna kako bi se poneo kada bi ga nevolja pritisnula. Kao što je u lakomosti koren svih zala, tako i siromaštvo sprema najgore zamke.
Rođena u zatvoru Njugejt, Mol Flanders je primorana da sama sebi krči put u životu. Njena karijera uključuje lov na muževe, incest, bigamiju, prostituciju i džeparenje, sve dok je ne sustigne pravda. Jedna od najranijih i najživopisnijih pripovedačica u istoriji engleskog romana prepričava svoje avanture sa neodoljivom duhovitošću i iskrenošću — i dovoljno lukavstva da čitalac na kraju nije siguran da li je iskupljena grešnica ili uspešna oportunistkinja.
Putujući tamo-amo, od Engleske do Sjedinjenih Država, i od jedne prevare do druge, priča Mol Flanders uzburkala je pojam ženske zavisnosti jer progovara o potencijalu ženske izdržljivosti i njenoj autonomiji. Pažljivi istraživač gradske hronike Danijel Defo inspirisao se životom londonske prestupnice Mol King, koju je upoznao tokom posete zatvoru Njugejt. Zbog detaljno opisanih zločina i prevara ovaj roman je u prošlosti često bio na meti policijske cenzure.

„Izvanredan prikaz velike pošasti, poučan više od tri veka.“
— BBC News
Preporučujem milosrđu svih dobrih ljudi da se sete svega i pažljivo se zamisle nad užasima vremena, i ko god tako učini, videće da nije bila dovoljna obična snaga da se izdrži. To nije bilo kao kada se nastupa na čelu vojske i izaziva konjanik na polju, već je to značilo izazvati Smrt, konjanika na belom konju.
Godine 1665. kuga je zahvatila London i odnela preko 97.000 života. Danijel Defo je u vreme kuge imao samo pet godina, ali se oslonio na svoja sećanja i novinarsko iskustvo da bi stvorio upečatljivu hroniku epidemije i njenih žrtava. U ovom romanu pripovedač nas izveštava o razornom napredovanju pošasti koja je u potpunosti preobrazila grad: neke ulice su sumnjivo prazne, neke — sa krstovima na vratima domova — prepune zvukova i mirisa ljudske patnje. I svaki građanin koga sretne ima priču koja zaslužuje da bude oteta od zaborava.
Fascinantan je prikaz ljudske prirode, koja i pored iskustva iz prošlosti uporno ponavlja iste obrasce. Strah od zaraze, praznoverje, grubost, potkupljivost i lukavost impulsi su za samoočuvanjem pred kojima razboritost gubi uporište. Pa ipak, i u trenucima najvećeg beznađa narator ove pripovesti pronalazi rešenje i poziva na milosrđe i jedinstvo.