Autosekcija

Davanje svega od sebe nekako i ide kad imaš kome da daš sve od sebe, ali nezgodno biva kad nemaš

Davanje svega od sebe nekako i ide kad imaš kome da daš sve od sebe, ali nezgodno biva kad nemaš, siguran sam da znaš sve o tome ili se jednostavno praviš da ne znaš jer ti je tako lakše, svejedno, morala bi da znaš, bilo bi poželjno, uputno, tako nekako

istreniran da se pravi mrtav dok ga češkaju

Šta me inspiriše, to ti meni kažeš, pa to je, to je, pas me inspiriše, pustili su ga iz azila gde ih kastriraju, bacaju im granule iz usmrđenih džakova i drže ih u upišanim boksovima, izbačen si, rekli su mu, marš, i teturao je, teturao, otkud ti, rekao sam mu, možeš da me voliš, očešao se o mene, ružan si, mogu, spustio sam se i pomilovao ga, ti se zoveš Rundajlo, krstio sam ga, ružan si, zaudaraš i mogu da te volim

pisanje (sam čin) je pomeranje logičkih blokova (za mene lično), jezičkih blokova, sintaksičkih blokova, leksičkih blokova, ukucavanje, miniranje glasovnih blokova, probijanje tunela, nasilna igra, ponekad, zvuk padajućih figura zbrisanih s table, zderanih s table, radijantne figure i njihovi asocijativni pregibi i lomovi, učitavanja, pročitanosti, to meni znači (lično), ali nemoj ovo da prenosiš, krasotice Ageliki, jer to moje lično, to je moje, „Želeo sam da me ostave na miru” i želeo sam pred svako svitanje da sakupim svoje logičke blokove, odložim ih u kutijicu njima namenjenu i stavim je pod jastuk, hop, i nema me više.

„Dogodilo se na današnji dan” je rubrika herojsko-depresivnog tipa pošto govori o tome kako se vreme stropoštava na nas i kako gubimo kontakt s vremenom, ono je brzo, brže no što smo kadri da odživimo svoje, vreme ode a mi ostajemo da preslušamo šta se to sve u međuvremenu dogodilo, jer za nas minulo vreme postaje međuvreme, intermeco koji je tu da bismo uštinuli sopstvene nosine i razumeli kako još nismo mrtvi

Nepotpuni sinonimi, a većina ih je takva, izvođenje semantičkih pomeranja uz pomoć nepotpunih sinonima − umrite prevodioci! − tako se prevladava, tako se dresira jezik, sprema se za nastup na prostoru jedne jedine knjige, ili jedne jedine priče, ili pesme,

A Bretona kad sretnem, a desiće se to pre ili kasnije (verovatno ipak pre), ima da mu kažem: „Alo, majstore, pa nemoj bre to”, i više ništa neću da mu kažem.

„Mom prvom psihijatru”,

A sutradan, kad sam stigao s daljih pregleda, više me nije posmatrala kao alkoholičara ili narkomana, nego kao pisca, i to piše, zbog toga što je obavila dva-tri telefonska razgovora, pa se informisala, bolje se pripremila, izveštila se za moj drugi dolazak, pa je bila fokusiranija na pisca, pa kad je već tako, rekla je, a tako piše i u esejčiću, hajde da ja svratim do psihijatra, kad sam već pisac, da li sam nekada odlazio, pa kakav sam ja to pisac ako nisam, to nije rekla i to ne piše, ali garantujem da je tako bilo, ali kod psihijatra je gužva, kaže i esejčić, pisci su na sve strane, ovo je prava invazija pisaca i na red ću doći za dve nedelje, kada tamo raščiste, ali, imala je i to da kaže, a tako je i u esejčiću, isušen, dogoreo ili ne