Rukopis otkriven u Akri

Najvažniji cilj u životu je voleti. Ostalo je tišina

Beskoristan sam“, odgovor je koji daješ sebi.
Taj će te odgovor uskoro otrovati i živ ćeš umreti – mada ćeš nastaviti da hodaš, jedeš, spavaš i pokušavaš da se što više razonodiš.
Ne pokušavaj da budeš koristan. Pokušaj da budeš to što jesi: to je dovoljno i u tome je sva razlika.
Ne hodaj ni brže ni sporije od svoje duše. Jer ona je ta koja će ti pri svakom koraku pokazati u čemu je tvoja svrha

Sin koji je otišao vratiće se na vreme – i to prepun iskustava koje je stekao na svom putu. Otac će ga primiti raširenih ruku i reći svojim slugama: „Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge; jer ovaj sin moj beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše i nađe se.“

Budimo, stoga, gospodari svog jezika da ne bismo bili robovi svojih reči.

Greše oni koji misle da se planine ne menjaju. One se rađaju iz zemljotresa, oblikuju ih vetar i kiša, i svakoga dana su drugačije – iako naše oči to ne mogu da vide.

Planine se menjaju i raduju se tome: „Divno što više nismo iste“, kažu jedna drugoj.

Greše oni koji misle da se drveće ne menja. Ono mora da prihvati zimsku golotinju i letnje ruho. I napušta zemlju na kojoj je posađeno – jer ptice i vetar raznose njegovo semenje.

Drvo se raduje: „Mislio sam da sam jedan, a danas vidim da sam mnogi“, kaže svojoj deci koja počinju da niču oko njega

Ali jednoga dana sudbina će zakucati na naša vrata. To može biti tiho kucanje Anđela Sreće, ili karakteristično kucanje Neželjene Gošće. Oboje će nam reći: „Promeni se sada.“ Ne naredne nedelje, ne sledećeg meseca, ne sledeće godine. Anđeli kažu: „Sada.“

Ništa na ovom svetu nije beskorisno u Božjim očima. Nijedan list koji pada sa drveta, nijedna vlas kose koja pada sa glave, nijedan insekt kojeg smo ubili jer nam je smetao. Sve postoji s razlogom

Upitali su poljski cvet: „Osećaš li se beskorisno, budući da samo proizvodiš drugo, slično cveće?“

A on je odgovorilo: „Ja sam lep, i lepota je sama po sebi razlog mog postojanja.“

Upitali su reku: „Osećaš li se beskorisno, budući da samo tečeš uvek u istom smeru?“

A ona je odgovorila: „Ja i ne pokušavam da budem korisna; pokušavam da budem reka.“

Jer onaj ko nikada nije sam ne poznaje više samo­ga sebe.

A ko ne poznaje sebe počinje da se plaši praznine

Samoća nije odsustvo Ljubavi, već njena dopuna