Apropo ničega: Autobiografija

Na kraju nisam uspeo da smislim nikakav logičan razlog i konačno sam zaključio da su ljudi jednostavno rođeni da se opiru smrti. Krv nadjačava mozak.

Sebe pre svega smatram piscem i to je prava sreća jer pisac nikad ne zavisi od toga hoće li ga neko angažovati već stvara sopstveno delo i sam bira radno vreme.

Ne osvrći se, govorio mi je Sačel Pejdž, nešto će već iskrsnuti. Poslušao sam savet tog velikog čoveka

Egoizam je tako podmukao kradljivac vremena

Kao što sam rekao, pre nego što sam krenuo u Portoriko, kupio sam penthaus na Petoj aveniji i Kitonova je predložila da se preseli kod mene kad se vratimo pošto nam je veza postala ozbiljnija.

Osim toga što ima ukusa i što je vedra osoba, ona je potpuno usmerena na suštinu. Možeš da hvališ Šekspira po ceo dan ali ako je njoj neko njegovo delo dosadno, uopšte je nije briga koliko je njegova poezija cenjena ili šta kažu profesori ili javnost. Ona se drži sopstvenih stavova.

Eto, tako sam počeo da režiram filmove. Naporan rad, malo talenta, mnogo sreće i velika pomoć sa strane.

Ne zaboravite, kročio sam na set a da prethodno nisam snimio nijedan film, nisam znao ništa o kamerama, objektivima, rasveti i režiji. Nikad nisam učio glumu. Jedan od direktora Palomara me je pitao, „kakav je osećaj kad dobiješ milion dolara da snimiš film?“ U to vreme, milion je bio mnogo veća cifra nego danas. „Jesi li nervozan?“, upitao je pokušavajući da me opusti istim onim kezom koji je Ming Nemilosrdni imao na licu kad je Fleša Gordona potopio u lavu.

Svideo mi se Hefner. Sećam se da mi je jedne večeri objasnio da je kao dete uvek maštao da ima kuću u kojoj se stalno nešto dešava i gde se niko ne obazire na to koliko je sati. Budili biste se kad vam je volja, doručkovali kad biste hteli, radili šta god ste hteli. Nije važno kada. Ako biste ustali u dva ujutru, tada bi vam počeo dan i planirali biste aktivnosti po sopstvenom rasporedu. Meni to ništa nije značilo jer su to bili tuđi snovi ali ako je takav život Hefneru predstavljao zadovoljstvo, a zaista jeste, onda odlično. Samo znam da je bio ljubazan, velikodušan domaćin, bogat i uspešan i ako je on voleo da ustaje u jedanaest uveče, da tada doručkuje i igra monopol sa slavnim ličnostima, ko sam ja da mu se suprotstavljam?

Kad god sam boravio u Čikagu, zvali su me iz Plejbojeve vile da im budem gost. To nikad nisam uradio ali povremeno smo odlazili tamo druženja radi. Držim se osnovnog pravila u životu: nikad ne odsedaj u tuđoj kući. I nikad se nisam nabacivao nijednoj Hefnerovoj zečici.