Apropo ničega: Autobiografija

Na kraju nisam uspeo da smislim nikakav logičan razlog i konačno sam zaključio da su ljudi jednostavno rođeni da se opiru smrti. Krv nadjačava mozak.

Sebe pre svega smatram piscem i to je prava sreća jer pisac nikad ne zavisi od toga hoće li ga neko angažovati već stvara sopstveno delo i sam bira radno vreme.

Ne osvrći se, govorio mi je Sačel Pejdž, nešto će već iskrsnuti. Poslušao sam savet tog velikog čoveka

Egoizam je tako podmukao kradljivac vremena

Maksa Gordona sam upoznao zahvaljujući nizu slučajnih okolnosti.

Da biste razumeli moj odnos s Luizom, možete da pročitate Šekspirov Pedeset sedmi sonet. On me tu ne spominje imenom pa ne mogu da ga tužim.

Ali pretpostavljam da se ta prirodna nesigurnost od koje pate svi glumci i glumice bez obzira na to koliko su veliki i uspešni nikad ne izgubi.

Često se kajem ali u mom životu ima toliko stvari zbog kojih se kajem da nisam siguran da imam prostora da žalim za još jednom stvari.

Platili su mi avion, obezbedili mi bogovski smeštaj, dali mi pozamašne dnevnice a ja sam se poigravao sa scenarijom. Prvo sam otišao u London i to je prvi put da sam bio u inostranstvu.

Umetnička kreativnost mora da bude u rukama reditelja a ne glumca. Nijednog glumca.