Apropo ničega: Autobiografija

Na kraju nisam uspeo da smislim nikakav logičan razlog i konačno sam zaključio da su ljudi jednostavno rođeni da se opiru smrti. Krv nadjačava mozak.

Sebe pre svega smatram piscem i to je prava sreća jer pisac nikad ne zavisi od toga hoće li ga neko angažovati već stvara sopstveno delo i sam bira radno vreme.

Ne osvrći se, govorio mi je Sačel Pejdž, nešto će već iskrsnuti. Poslušao sam savet tog velikog čoveka

Egoizam je tako podmukao kradljivac vremena

želim da u kovačnici svoje duše iskujem još nestvorenu svest svog naroda40 i vidim da li može da se proizvodi na veliko od plastike.

„telo joj je bilo kao peščani sat a ja sam samo hteo da se igram u pesku.“

„Who’s Sorry Now“ i „You Tell Me Your Dream“.

„Možda ne znam šta si uradio da to zaslužiš, ali jesi zaslužio.“

Jevrejsku školu sam mrzeo koliko i državnu i odmah ću vam reći zašto. Kao prvo, nikad nisam verovao u sve te religiozne stvari. Smatrao sam da je to jedna velika prevara. Čak nisam ni verovao da Bog postoji; i da postoji, bio sam uveren da on ne bi bio naklonjen Jevrejima. Obožavao sam svinjetinu.

S Mijom sam snimio svoj poslednji film, Muževi i žene, i kao što već znate, pre nego što smo ga završili, nekoliko polaroid slika otkrivenih u mom stanu promeniće tok događaja u zapadnoj civilizaciji ili, ako ne baš to, onda moj predviđeni životni vek.