Tajne religije

Markionova poruka je bila nedvosmislena: iz bogoljublja čovek treba da živi asketski, da mrcvari telo. Ne treba da stupa u brak, ni da se razmnožava da ne bi održavao u životu tvorevinu zlog Boga, nego da se uzdržava od alkohola i mesa i umereno se hrani biljkama i ribom.

Stvaranje sveta možda su započeli bogovi – to je pitanje vere – ali religije počinju s ljudima koji su ih u pravom smislu te reči uneli u narod, i to je istorijska činjenica.

U ŠTA VERUJEMO KAD VERUJEMO?

Od ljudi s verande potiče koncept prema kojem su muslimani živeli u skladu s tri pojma: islam, iman i ihsan. Islam znači potpuno podređivanje božjoj volji, iman označava nepokolebljivu veru, tvrđu od kamena, a ihsan ukazuje na neizmerni intenzitet, to jest „molitve Bogu kao da se vidi“.

Sufije Alaha označavaju i kao „stvarnost“ (al-haqq), jer je samo Alah stvaran – i ništa osim njega. Prema shvatanju sufija, samo Bog ima pravo da kaže JA, jer je on jedino što postoji, jedini subjekt, onaj ko stvara. Sve drugo – svet i čovek – stvoreno je njegovim delanjem i samim tim zavisno od Tvorca.

Kod sufija tesan prostor, naravno, simbolizuje grob, a halja „krpara“, koju je murid dobio prilikom prijema, predstavlja mrtvački pokrov. Duša mora da se očisti, nema druge, ali prethodno mora da zasvagda napusti stari svet. Stupanje u mračan prostor izjednačava se sa smrću, a četrdeset dana predstavljaju krajnje opasan prelazak.

na sufije su mnogo jače uticale asketske vežbe budista i džainista. Nemali broj ranih šejha poticao je iz oblasti današnjeg Avganistana, Pakistana i Irana. Putovali su po Indiji, bar dolinom reke Ind, i tamo dolazili u dodir s budistima i džainstima.

na sufije su mnogo jače uticale asketske vežbe budista i džainista. Nemali broj ranih šejha poticao je iz oblasti današnjeg Avganistana, Pakistana i Irana. Putovali su po Indiji, bar dolinom reke Ind, i tamo dolazili u dodir s budistima i džainstima.

Uskršnji zeka je prihvaćen krajem 17. veka, a uskršnje jaje u 15 veku. Međutim, to ne znači da uskršnje jaje ili uskršnji zeka u ovom ili onom obliku nisu mogli da budu znatno stariji, a verovatno su i bili.

Bedina Eostra postala je kod Jakoba Grima Ostara, od čijeg su imena Eostra Englezi izveli reč Easter, a Nemci Ostern (Uskrs).