Tajne religije

Markionova poruka je bila nedvosmislena: iz bogoljublja čovek treba da živi asketski, da mrcvari telo. Ne treba da stupa u brak, ni da se razmnožava da ne bi održavao u životu tvorevinu zlog Boga, nego da se uzdržava od alkohola i mesa i umereno se hrani biljkama i ribom.

Stvaranje sveta možda su započeli bogovi – to je pitanje vere – ali religije počinju s ljudima koji su ih u pravom smislu te reči uneli u narod, i to je istorijska činjenica.

U ŠTA VERUJEMO KAD VERUJEMO?

Kao što se hrišćani na Uskrs blaženo pozdravljaju rečima: „Vaistinu voskrese“, vernici kulta Izide u isto godišnje doba, znači u proleće, uzvikivali su: „Našli smo ga – blago nama.“

Sveštenik, koji provodi život u seksualnoj apstinenciji, potvrđuje svoju fizičku kastraciju socijalnim jalovljenjem kao treći pol (lat.: tertium genus).

Ali i velika Crkva je preuzela paganski običaj kastracije sveštenika u sublimisanoj formi, i to u celibatu.

Kao što se ostvarivalo u egipatskim velikim misterijama i što je Kliment Aleksandrijski tako briljantno definisao, sa božanskim se ne može komunicirati, ono se ne može shvatiti, dakle ne može se pojmiti ni izraziti rečima ili opisima, može se samo doživeti, spoznati i posmatrati.

Kao što se ostvarivalo u egipatskim velikim misterijama i što je Kliment Aleksandrijski tako briljantno definisao, sa božanskim se ne može komunicirati, ono se ne može shvatiti, dakle ne može se pojmiti ni izraziti rečima ili opisima, može se samo doživeti, spoznati i posmatrati.

„Izreka raspoznavanja“ u stvari obuhvata tri obredna elementa: sveto pokazivanje svetih predmeta, sveto izgovaranje tajnih formula i sveto izvođenje svete radnje koja se sastoji od epizoda velike priče i čina posvećenja.

Mimezis označava izvođenje neke radnje podražavanjem, uz stapanje s događajem, a katarza predstavlja moralno pročišćenje i duhovno uzdizanje, u ovom slučaju izazvano mimetičkom igrom posvećenja.