Maktub

Vrlo često moramo sačekati da prođe vreme. Drugi put moramo zasukati rukave i sami rešiti situaciju. U tom slučaju ne postoji ništa gore od odlaganja.

Na nekom mestu, neko blago te čeka. Može to biti jedva primetan osmejak, a može biti i veliki dobitak – nije važno. Život je sazdan od malih i velikih čuda. Ništa nije jednolično jer se sve neprekidno menja. Dosada nije u svetu već u načinu na koji posmatramo svet.

Život je sazdan od malih i velikih čuda. Ništa nije jednolično jer se sve neprekidno menja. Dosada nije u svetu već u načinu na koji posmatramo svet.

Kad predosetimo da je kucnuo čas za promenu, počinjemo – nesvesno – da premotavamo traku koja prikazuje naše dotadašnje poraze.

Maktub nije knjiga saveta – već razmena iskustava.

– Objasniću vam šta je mudrac – reče opat svojim iskušenicima kad se vratio u manastir. – To je onaj ko, umesto da guši svoje strasti, uspeva njima da vlada.

I ona je – kao i život bilo koje osobe – sazidana od komadića svega onog što je prošlo. Ali, u određenom trenutku, ti odlomci počinju da dobijaju oblik.

Praštanje je mač sa dve oštrice.

Uvek kad nekome praštamo, istovremeno praštamo i samima sebi. Ako smo popustljivi prema drugima, biva nam lakše da prihvatimo svoje vlastite greške. I tako, bez krivice i gorčine, uspevamo da popravimo svoje ponašanje prema životu.

Umesto da proklinješ mesto gde si pao, trebalo je da obratiš pažnju na ono što te je saplelo.

Ako ste još uvek živi, to je zato što još niste stigli tamo gde ste morali stići.