.
Noću ulične svetiljke u tom kraju liče na đerdan od poludragog kamenja na vratu Bosfora, pokatkad drskog a poneki put spokojnog. Vode što plešu ispisujući vizantijske pesme dok odlaze i dolaze. Uzavreli Istanbul, velelepni Istanbul. Pokadšto suzdržan, a tu i tamo prenagljen. Ponekad hrapavog glasa a pokatkad mirne dikcije. Primer civilizacije sa dva noseća stuba: istorijom i savremenošću. Grad sa sopstvenim obeležjima, mestima koja predstavljaju ikone: trgovima, bazarima, mostovima i kupolama; minareti nalik na siluete pokraj kojih promiču levo-desno starci plemenitog pogleda, pristali mladići, krepke žene, buljuci dece. Nasred te pozornice, preuzimam identitet koji postoji naporedo sa mojim; i kao da neko kači kaput na čiviluk, ostavljam svoju meksičku suštinu da miruje i prisvajam tursku dušu