gosti nepripremljeni na zvuk fanfara bili su skloni zabrinutim pogledima, kao da razmatraju mogućnost da mi je uspeh sasvim udario u glavu.
Na imanju je nekada postojala ogromna staklena bašta koju sam pretvorio u posebnu kuću sa sopstvenom baštom i tu uselio moju baku. Njen drugi suprug Horas je umro, a nije mi se dopadala pomisao da ona u svojim sedamdesetim godinama živi sasvim sama. Ostatak života provela je tu, sve do svoje smrti 1995. Pomislio sam da u tome postoji neka divna kružna veza. Ja sam rođen u njenoj kući, a ona je umrla u mojoj, mada je njen život tu bio veoma samostalan. Ona je oduvek bila nezavisna žena i to nipošto nisam želeo da joj oduzmem. Nalazila se u krugu iza kapija Vudsajda, pa sam znao da je bezbedna, ali živela je svoj život i bila okružena svojim društvom. Mogao sam da svratim kada god poželim da je posetim, ali sam je mogao i držati podalje od ludila sopstvenog života i zaštititi je od svih preterivanja i gluposti. Delovalo je da je zaista srećna tamo, prčkajući unaokolo po bašti. Baka je upravo plevila po međama kada je kraljica majka došla u Vudsajd na ručak. Ona i ja smo se fino slagali prilikom susreta u kući Brajana Forbsa, pa sam bio pozvan na večeru u njenu kraljevsku rezidenciju u