Nova osećanja

„Ja sam se samo zbog tebe i upustio u taj projekat. Zato što nisam mogao da mislim ni na šta drugo osim na tebe, još otkad si me prvi put poljubila.“

Čega se bojiš?“

Da ću biti povređena.

Da ti neću biti dovoljna.

Da ću ti naneti bol.

Da ću te izgubiti.

„Volim te“, provalilo je iz mene.

Još sam bila u jednoj mokroj čizmi, mirisala sam na šnicle, nos mi je curio, ali bilo mi je potpuno svejedno.

„Šta?“, jedva je progovorio Ajzak.

„Znam da sada nije najbolji trenutak da ti to kažem. Ne izgledam dobro, a u ovom hodniku nije baš ni posebno romantično… čak ni za moje pojmove. Ali“, bespomoćno sam slegla ramenima. „Volim te, Ajzače. I to čak prilično jako.“

Tada me je poljubio.

Kada su nam se jezici sreli, nekako sam očajnički zacvilela. Toliko mi je nedostajao. Zario je ruku u moju kosu i toliko me je čvrsto privio uz sebe da sam jedva disala. Ali i disanje je bilo kao moje čizme, ili nos koji curi, nešto sporedno, sve dok ne prestaje s tim

Njegov stisak na mojim leđima postao je čvršći. „Nema nikoga ko bi za mene bio ili jeste bolji i koga hoću više od tebe, Sojer. Nema nikoga.“

„Mi nismo ono što drugi o nama govore, Sojer. Nemoj da dopustiš da te ubede u to.“

Da li kod mene ima nečega što likove tera u beg i čini da se u prvoj sledećoj prilici naglavačke bace u čvrstu vezu?

„Zato što si unela toliko dobroga u moj život. Hoću da i ti dobijaš samo dobro.“

Njegove reči su popravile sve što se u meni juče slomilo. Komad po komad.

„Mi nismo ono što drugi o nama govore, Sojer. Nemoj da dopustiš da te ubede u to.“

Obišla sam mali krug oko studentskog nasel

„Mi nismo ono što drugi o nama govore, Sojer. Nemoj da dopustiš da te ubede u to.“