Nova osećanja

„Ja sam se samo zbog tebe i upustio u taj projekat. Zato što nisam mogao da mislim ni na šta drugo osim na tebe, još otkad si me prvi put poljubila.“

Čega se bojiš?“

Da ću biti povređena.

Da ti neću biti dovoljna.

Da ću ti naneti bol.

Da ću te izgubiti.

„Volim te“, provalilo je iz mene.

Još sam bila u jednoj mokroj čizmi, mirisala sam na šnicle, nos mi je curio, ali bilo mi je potpuno svejedno.

„Šta?“, jedva je progovorio Ajzak.

„Znam da sada nije najbolji trenutak da ti to kažem. Ne izgledam dobro, a u ovom hodniku nije baš ni posebno romantično… čak ni za moje pojmove. Ali“, bespomoćno sam slegla ramenima. „Volim te, Ajzače. I to čak prilično jako.“

Tada me je poljubio.

Kada su nam se jezici sreli, nekako sam očajnički zacvilela. Toliko mi je nedostajao. Zario je ruku u moju kosu i toliko me je čvrsto privio uz sebe da sam jedva disala. Ali i disanje je bilo kao moje čizme, ili nos koji curi, nešto sporedno, sve dok ne prestaje s tim

Njegov stisak na mojim leđima postao je čvršći. „Nema nikoga ko bi za mene bio ili jeste bolji i koga hoću više od tebe, Sojer. Nema nikoga.“

Htela sam zauvek da zapamtim izraz njegovog lica. Pripadao je samo meni.

Mislila sam da nikada neću moći da priđem bilo kome toliko blizu, da se neću usuditi. Ali kao i uvek, Ajzak je i nenamerno uspeo da se svi moji strahovi rasplinu, kao da ih nikada zaista nije ni bilo. Bio je lep osećaj biti mu toliko blizu, i taj trenutak je za mene bio toliko značajan da su mi skoro navrle suze u oči.

„Nemam pojma čime sam to zaslužio.“

Na ove reči srce mi je poskočilo. Ajzak je uspevao da se svakoga minuta koji provedem u njegovom prisustvu osećam dragoceno. U njegovim rukama uvek sam bila nešto vredno.

Bili smo tačno tamo gde je čitav problem i počeo. Ali nisam mogla da prestanem. Ni on nije mogao da prestane. Bili smo previše lakomisleni i nezaustavljivo smo srljali u ogromnu katastrofu.

Ali taj osećaj slobodnog pada je bio naprosto neprocenjiv.

Ajzak koji… koji je u meni probudio želju da se promenim. Nisam više htela da budem vezana za prošlost, za smrt svojih roditelja i Melisine podmukle grdnje, nisam više htela da mislim da je okej biti potpuno sam i ni sa kim ne biti blizak.

„Zato što si unela toliko dobroga u moj život. Hoću da i ti dobijaš samo dobro.“