Smrt u Vavilonu, ljubav u Istanbulu

Kako su na vlast došli blesani koji ne razumeju da se svetom ne može vladati leđa okrenutih konkretnim naukama? Boleo me je istinski

Eto zašto su sreća i bol koje sam osećao bili podjednaki. Patio sam i znao da je reč azab, koja označava patnju, izvedena iz korena azb, što znači „slast“. Zato je moja slast bila tako veličanstvena čak i u patnji.

Rastanak kom je kraj sastanak preobraća čak i jade u zadovoljstvo, ali sastanak koji se okončava rastankom guši radost tugom.

Pesničko putovanje koje je moj gospodar prevalio da bi stigao do srca ovaj čovek je prevalio da bi stigao do uma. Moj gospodar je govorio osećajući, ovaj je govorio misleći.

Taj izrazito crnpurasti čovek od sedamdeset ili nešto više godina, čije se lice moglo čitati kao geografska karta njegove duše, već dugo je iskustvom saopštavao ono što je moj gospodar Fuzuli saopštavao ljubavlju.

Upravo tad se zagašeno ljubavno ugljevlje davnoga doba ponovo raspalilo i počelo živo da razbacuje pepeo, otvarajući preda mnom novo razdoblje.

Vriska zatvorenika dok im gvozdena čizma polako priteže stopalo ponekad se čula sve do papskih dvorana i tad se licima sveštenika širio radostan osmeh, odražavajući spokoj zbog obavljene dužnosti; jad izgladnelih gubavaca u vapajima što su dopirali izvan gradskih zidina sipao je kroz dimnjake gradskih kuća kao čađ i upadao u šerpe i lonce.

Svim mojim mukama i kašičicama kojima crpem more cilj je da ta poslednja izgovorena reč bude istina.

U knjizi nije važna prva napisana rečenica piščeva, već poslednja izgovorena rečenica čitaočeva. To je ta večna sudba knjiga i pisaca.

Ko voli sebe zarad voljenog, voljenog voli;

ko voli voljenog zarad sebe, sebe voli.