Nemaš pojma koliko jedva čekam da se vidimo, Hari.“
„Ovaj…“
„Ne, Hari, stani. Stvarno tako mislim. Nisam mogla da spavam, celu noć sam mislila na to. Ovo je tako ispravno. Hoću reći, videćemo. Ali upravo zato je ispravno. O, zamisli samo da sam odbila, Hari.“
„Rahela…“
„Hari, volim te. Volim. Čuješ li? Čuješ li kako to divno, fantastično zvuči? Kao jarkocrvena haljina koju moraš iskreno želeti da obučeš. Volim te. Jesam li sad preterala?“
Nasmejala se. Hari je zažmurio osećajući kako mu najlepše sunce na svetu ljubi lice, a najlepši smeh na svetu ljubi bubnu opnu.
„Hari? Jesi li tu?“
„Jesam.“
„Kako je čudno, zvučiš mi kao da si blizu.“
„M-hm. Uskoro ćemo i biti blizu, ljubavi.“
„Ponovi to.“
„Šta?“
„Ljubavi.“
„Ljubavi.“
„Mmm.“